Kad je moglo Kosovo, zašto ne bi mogao i Krim – uporno ponavljaju ovaj Putinov argument u Moskvi i na Krimu. Međutim, dok zagovornici nezavisnosti ovog ukrajinskog poluostrva polaze od slučaja Kosova i savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde UN, drugi analitičari će primetiti da su Krim i Kosovo sasvim različiti primeri. A kao najveći apsurd ukazuju na to što Moskva, i pored pozivanja na slučaj Kosova u svrhu opravdavanja krimskih poteza, kosovsku nezavisnost ipak ne priznaje.
Ono što je Vladimir Putin, ruski predsednik, izneo kao opravdanje za dešavanja na Krimu našlo se i u preambuli Deklaracije o nezavisnosti koju je doneo parlament autonomne ukrajinske republike Krim - slučaj Kosova. Kao i savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde UN iz 2010. godine da jednostrano proglašenje nezavisnosti ne predstavlja kršenje bilo kojih normi međunarodnog prava.
Zapadni zvaničnici, koji su priznali kosovsku nezavisnost, odgovoriće pak, da Kosovo nikada nisu smatrali presedanom. Može li se, dakle, uopšte praviti paralela između Krima i Kosova?
Danijel Server, profesor na Džons Hopkins univerzitetu kaže za RSE da nema mesta poređenju Krima i Kosova.
“Ne postoji paralela između Krima i Kosova. Nije bilo etničkog čišćenja Rusa na Krimu, niti je na Krimu bilo administracije Ujedinjenih nacija koja je nagovestila nezavisnost. Radi se naprosto o otimačini teritorije i to je cela priča”, kaže Server.
Uoči najavljenog referenduma 16. marta o statusu Krima situaciju u vezi sa ovim ukrajinskim poluostrvom ruska ambasada u Beogradu opisaće kao "slikovit primer korišćenja dvostrukih aršina od strane pojedinih zapadnih partnera" Rusije, aludirajući na njihovo prihvatanje Kosova kao države. Nezavisnost koju je proglasio krimski parlament je u kontekstu međunarodnog prava, preneo je portparol ruskog Ministarstva inostranih poslova Aleksandra Lukaševiča.
“U toj presudi, donetoj na zahtev Generalne skupštine UN-a i na inicijativu Srbije, Međunarodni sud pravde potvrdio je činjenicu da jednostrana deklaracija o nezavisnosti dela jedne suverene države ne predstavlja kršenje bilo koje norme međunarodnog prava”, naveo je Lukaševič.
Džejms Kir-Lindzi, ekspert za jugoistočnu Evropu i međunarodne odnose sa Londonske škole ekonomije, koji se ne slaže sa ruskim stavom da je isto ono što se dešava na Krimu i ono što se dešavalo na Kosovu, kaže za RSE da Krim može da se pozove na mišljenje Međunarodnog suda pravde, ali da to nema nikakvog značaja.
“Evo zašto. Zato što zemlje koje su priznale Kosovo neće priznati nezavisnost Krima. One će reći – mi primamo k znanju da ste proglasili nezavisnost jer je i Medjunarodni sud pravde u mišljenju o Kosovu ustanovio da time ne kršite medjunarodno pravo, ali, znate šta: mi vas nećemo priznati. Dakle, ta krimska deklaracija nezavisnosti je obično parče papira bez ikakvog značaja”, kaže Lindzi.
Međunarodni sud pravde je u mišljenju o kosovskoj deklaraciji nezavisnosti u suštini objasnio da bilo ko može proglasiti nezavisnost, ukoliko nema medjunarodnih pravnih prepreka za to, navodi dalje Lindzi.
“Sud je u toj odluci jasno ukazao da Turska republika severni Kipar i Republika Srpska, nemaju pravo da proglase nezavisnost zato što je u oba slučaja zabranu proglašenja nezavisnosti ustanovio Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija. U tom smislu, ako bi sutra Savet bezbednosti doneo odluku da Krim ne može da proglasi nezavisnost, onda Krim ne bi imao pravo na to, ali jasno je da se to neće dogoditi zbog ruske blokade”, kaže Lindzi.
Podsetimo da se Rusija pozvala na primer Kosova i kada je ranije priznala nezavisnost Abhazije i Južne Osetije od Gruzije.
Real politika Moskve
List "Njujork tajms" je u analizi ovih dana naveo da prihvatanje prava na otcepljenje pojedinih regiona često zavisi od okolnosti i da je Amerika imala različite aršine prema pokušajima otcepljenja u bližoj prošlosti „Čečenija - ne, Istočni Timor - da, Abhazija - ne, Južni Sudan da, Palestina - previše komplikovano, ali i da se sukob na Krimu ne može porediti sa secesijom Kosova. Iako su SAD vojno intervenisale na Kosovu one to nisu učinile da bi teritoriju uzele za sebe, preneti su navodi Njujork tajmsa u ovdašnjim medijima.
Takođe je preneta i izjava bivšeg nemačkog kancelara Gerharda Šredera da ono što se dešava na Krimu jeste kršenje međunarodnog prava i da je i napad NATO na Srbiju 1999. godine bio, takođe, kršenje međunarodnog prava.
Profesor za jugoistočne evropske studije Univerziteta u Gracu Florian Biber misli da ne postoje drugačija merila od slučaja do slučaja, potencirajući da su upravo Kosovo i Krim dosta drugačiji primeri.
“Nezavisnost jedne teritorije je izvodljiva i priznata samo u jako retkim slučajevima. I Kosovo je jedan od tih jako retkih slučajeva. Ako pogledamo koliko je država dobilo nezavisnost u poslednjih 20 godina to su uglavnom države koje su nastale od raspada multinacionalne federacije, znači Jugoslavija, Čehoslovačka i Sovjetski Savez. Drugi slučajevi su jako retki i oni su uglavnom dobili nezavisnost kroz dogovore bivše matične države i nove teritorije. Znači Eritreja jedan primer ili Južni Sudan, ali drugih primera nema. Mislim da međunarodno iskustvo je prilično jasno u tom pogledu”, kaže Biber.
No, ako su za Rusiju Krim i Kosovo isto mnogi će onda uputiti pitanje Moskvi zašto ne prizna Kosovo.
“Upravo tako. Zašto ne priznaju Kosovo nakon što su podržali otcepljenje Abhazije? Dakle, Rusija je krajnje neprincipijelna. Nema paralele izmedju Krima i Kosova i to je obična ludost”, kaže profesor Danijel Server.
Stav Rusije o pitanju Kosova ostaje isti, i kao i do sada oslanja se na rezoluciju Saveta bezbednosti UN 1244, saopštila je Ambasada Rusije u Beogradu. Putinova poruka s početka priča izazvala je međutim, dilemu u delu javnosti u Srbiji da li to sada znači zaokret ruske politike prema Kosovu.
Profesor Florijan Biber navodi da to samo dokazuje da ruski stav nije oslonjen na međunarodno pravo nego na real politiku, odnosno ono šta je najveća korist Rusije, ali primećuje i da Rusija nije jedina zemlja koja se time rukovodi.
“To pokazuje da taj stav nije principijelan nego, pragmatičan stav i da je sada Krim važniji od podrške Srbiji u slučaju Kosovo. I naravno, ako se gleda poboljšanje odnosa Srbije sa Kosovom, dogovori i tako dalje onda se dovodi uopšte u pitanje ta politika Rusije. To je, naravno, takođe možda signal za Srbiju da se ne može osloniti na Rusiju u tom pogledu i da taj stav protiv nezavisnosti ili priznanja nezavisnosti Kosova neće biti dugoročno izdržljiv”, rekao je Biber.
U međuvremenu, debati izazavanoj dešavanjima na Krimu u vezi sa proglašenjem nezavisnosti, te pokušajima da se povuče analogija sa Kosovom, ne nazire se kraj.
Ono što je Vladimir Putin, ruski predsednik, izneo kao opravdanje za dešavanja na Krimu našlo se i u preambuli Deklaracije o nezavisnosti koju je doneo parlament autonomne ukrajinske republike Krim - slučaj Kosova. Kao i savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde UN iz 2010. godine da jednostrano proglašenje nezavisnosti ne predstavlja kršenje bilo kojih normi međunarodnog prava.
Zapadni zvaničnici, koji su priznali kosovsku nezavisnost, odgovoriće pak, da Kosovo nikada nisu smatrali presedanom. Može li se, dakle, uopšte praviti paralela između Krima i Kosova?
Danijel Server, profesor na Džons Hopkins univerzitetu kaže za RSE da nema mesta poređenju Krima i Kosova.
“Ne postoji paralela između Krima i Kosova. Nije bilo etničkog čišćenja Rusa na Krimu, niti je na Krimu bilo administracije Ujedinjenih nacija koja je nagovestila nezavisnost. Radi se naprosto o otimačini teritorije i to je cela priča”, kaže Server.
Uoči najavljenog referenduma 16. marta o statusu Krima situaciju u vezi sa ovim ukrajinskim poluostrvom ruska ambasada u Beogradu opisaće kao "slikovit primer korišćenja dvostrukih aršina od strane pojedinih zapadnih partnera" Rusije, aludirajući na njihovo prihvatanje Kosova kao države. Nezavisnost koju je proglasio krimski parlament je u kontekstu međunarodnog prava, preneo je portparol ruskog Ministarstva inostranih poslova Aleksandra Lukaševiča.
“U toj presudi, donetoj na zahtev Generalne skupštine UN-a i na inicijativu Srbije, Međunarodni sud pravde potvrdio je činjenicu da jednostrana deklaracija o nezavisnosti dela jedne suverene države ne predstavlja kršenje bilo koje norme međunarodnog prava”, naveo je Lukaševič.
Džejms Kir-Lindzi, ekspert za jugoistočnu Evropu i međunarodne odnose sa Londonske škole ekonomije, koji se ne slaže sa ruskim stavom da je isto ono što se dešava na Krimu i ono što se dešavalo na Kosovu, kaže za RSE da Krim može da se pozove na mišljenje Međunarodnog suda pravde, ali da to nema nikakvog značaja.
“Evo zašto. Zato što zemlje koje su priznale Kosovo neće priznati nezavisnost Krima. One će reći – mi primamo k znanju da ste proglasili nezavisnost jer je i Medjunarodni sud pravde u mišljenju o Kosovu ustanovio da time ne kršite medjunarodno pravo, ali, znate šta: mi vas nećemo priznati. Dakle, ta krimska deklaracija nezavisnosti je obično parče papira bez ikakvog značaja”, kaže Lindzi.
Međunarodni sud pravde je u mišljenju o kosovskoj deklaraciji nezavisnosti u suštini objasnio da bilo ko može proglasiti nezavisnost, ukoliko nema medjunarodnih pravnih prepreka za to, navodi dalje Lindzi.
“Sud je u toj odluci jasno ukazao da Turska republika severni Kipar i Republika Srpska, nemaju pravo da proglase nezavisnost zato što je u oba slučaja zabranu proglašenja nezavisnosti ustanovio Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija. U tom smislu, ako bi sutra Savet bezbednosti doneo odluku da Krim ne može da proglasi nezavisnost, onda Krim ne bi imao pravo na to, ali jasno je da se to neće dogoditi zbog ruske blokade”, kaže Lindzi.
Podsetimo da se Rusija pozvala na primer Kosova i kada je ranije priznala nezavisnost Abhazije i Južne Osetije od Gruzije.
Real politika Moskve
List "Njujork tajms" je u analizi ovih dana naveo da prihvatanje prava na otcepljenje pojedinih regiona često zavisi od okolnosti i da je Amerika imala različite aršine prema pokušajima otcepljenja u bližoj prošlosti „Čečenija - ne, Istočni Timor - da, Abhazija - ne, Južni Sudan da, Palestina - previše komplikovano, ali i da se sukob na Krimu ne može porediti sa secesijom Kosova. Iako su SAD vojno intervenisale na Kosovu one to nisu učinile da bi teritoriju uzele za sebe, preneti su navodi Njujork tajmsa u ovdašnjim medijima.
Takođe je preneta i izjava bivšeg nemačkog kancelara Gerharda Šredera da ono što se dešava na Krimu jeste kršenje međunarodnog prava i da je i napad NATO na Srbiju 1999. godine bio, takođe, kršenje međunarodnog prava.
Profesor za jugoistočne evropske studije Univerziteta u Gracu Florian Biber misli da ne postoje drugačija merila od slučaja do slučaja, potencirajući da su upravo Kosovo i Krim dosta drugačiji primeri.
“Nezavisnost jedne teritorije je izvodljiva i priznata samo u jako retkim slučajevima. I Kosovo je jedan od tih jako retkih slučajeva. Ako pogledamo koliko je država dobilo nezavisnost u poslednjih 20 godina to su uglavnom države koje su nastale od raspada multinacionalne federacije, znači Jugoslavija, Čehoslovačka i Sovjetski Savez. Drugi slučajevi su jako retki i oni su uglavnom dobili nezavisnost kroz dogovore bivše matične države i nove teritorije. Znači Eritreja jedan primer ili Južni Sudan, ali drugih primera nema. Mislim da međunarodno iskustvo je prilično jasno u tom pogledu”, kaže Biber.
No, ako su za Rusiju Krim i Kosovo isto mnogi će onda uputiti pitanje Moskvi zašto ne prizna Kosovo.
“Upravo tako. Zašto ne priznaju Kosovo nakon što su podržali otcepljenje Abhazije? Dakle, Rusija je krajnje neprincipijelna. Nema paralele izmedju Krima i Kosova i to je obična ludost”, kaže profesor Danijel Server.
Stav Rusije o pitanju Kosova ostaje isti, i kao i do sada oslanja se na rezoluciju Saveta bezbednosti UN 1244, saopštila je Ambasada Rusije u Beogradu. Putinova poruka s početka priča izazvala je međutim, dilemu u delu javnosti u Srbiji da li to sada znači zaokret ruske politike prema Kosovu.
Profesor Florijan Biber navodi da to samo dokazuje da ruski stav nije oslonjen na međunarodno pravo nego na real politiku, odnosno ono šta je najveća korist Rusije, ali primećuje i da Rusija nije jedina zemlja koja se time rukovodi.
“To pokazuje da taj stav nije principijelan nego, pragmatičan stav i da je sada Krim važniji od podrške Srbiji u slučaju Kosovo. I naravno, ako se gleda poboljšanje odnosa Srbije sa Kosovom, dogovori i tako dalje onda se dovodi uopšte u pitanje ta politika Rusije. To je, naravno, takođe možda signal za Srbiju da se ne može osloniti na Rusiju u tom pogledu i da taj stav protiv nezavisnosti ili priznanja nezavisnosti Kosova neće biti dugoročno izdržljiv”, rekao je Biber.
U međuvremenu, debati izazavanoj dešavanjima na Krimu u vezi sa proglašenjem nezavisnosti, te pokušajima da se povuče analogija sa Kosovom, ne nazire se kraj.
