Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić izjavio je novinarima da nije realno očekivati da će do kraja godine da započne novi međustranački dijalog vlasti i opozicije.
Bio je to Dačićev odgovor na pozive da se nastavi dijalog vlasti i opozicije u Srbiji o izbornim uslovima, koje su mu u pismima predložili predstavnici Evropskog parlamenta. Poziv je upućen ni cele dve nedelje nakon što je Dačić sa mesta srpskog šefa diplomatije, prešao na čelnu poziciju Parlamentu.
Dačić je, u izjavi od utorka, 3. novembra, naveo da je u čestitkama koje je dobio povodom izbora za predsednika parlamenta, od evroposlanika Tanje Fajon i Vladimira Bilčika, predloženo održavanje sastanka na kojem bi se razgovaralo o međustranačkom dijalogu između vlasti i opozicije u Srbiji o izbornim uslovima.
Kako je precizirao, u tim čestitkama oni su predložili da se napravi onlajn sastanak na kojem bi raspravljali o međustranačkom dijalogu.
"Nesporna je naša želja da damo svoj doprinos u dijalogu", poručio je tokom Kolegijuma sa potpredsednicima Parlamenta i šefovima poslaničkih grupa Dačić, koji je lider Socijalističke partije Srbije (SPS), koalicionog partnera vladajuće Srpske napredne stranke (SNS).
On je, međutim, dodao da to nije hitno pošto su vanredni parlamentarni izbori najavljeni za dve godine.
Zašto vanredni izbori?
Predsednik Srbije i vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandar Vučić izjavio je 20. decembra posle sastanka predsedništva svoje partije da će vanredni parlamentarni izbori biti održani najkasnije do 3. aprila 2022. godine, zajedno sa predsedničkim i beogradskim.
Da je Evropska unija spremna da posreduje u dijalogu između stranaka u Srbiji, o čemu je krajem oktobra obavešten i Ivica Dačić, potvrdila je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Tanja Fajon, predsednica Odbora Evropskog parlamenta za stabilizaciju i pridruživanje Srbije i EU.
Reč je o pismima koja su Vladimir Bilčik, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, i ona uputili predsedniku srpskog parlamenta u kojem su izrazili nadu da će se s njim uskoro sastati, kako bi razgovarali o narednim koracima i ponovnom pokretanju dijaloga između stranaka.
U pismu je, kako navodi, poručeno da Evropski parlament daje punu podršku Narodnoj skupštini Srbije i da su spremni da posreduju u dijalogu i pomognu u postizanju konsenzusa u narednom periodu.
Za što naprednjaci optužuju predstavnike Evropskog parlamenta?
Milenko Jovanov, potpredsednik Srpske napredne stranke i narodni poslanik, za RSE kaže da nije bio u prilici da pročita pisma evroposlanika Fajon i Bilčika upućena Dačiću i da se upozna sa svim njihovim idejama, ali ističe da je SNS i u prošlosti pokazala odgovornost i privrženost dijalogu i razgovoru, ali da su stranke koje su bojkotovale izbore od tog dijaloga otišle.
"A sa druge strane, upravo tim strankama koje su odbile da razgovaraju, koje su odbile dijalog, najveću podršku je davala gospođa Fajon i na izborima u Šapcu se direktno umešala u lokalne izbore u Srbiji, što je apsolutno nedopustivo", kaže Jovanov.
Grupa od osam poslanika Evropskog parlamenta, među kojima i Tanja Fajon, pozvala su u otvorenom pismu 4. septembra na "slobodno, pošteno i demokratsko ponavljanje izbora u gradu Šapcu".
Nakon što su izbori na nekoliko biračkih mesta u tom gradu bili nekoliko puta ponavljani zbog neregularnosti, pobedu u tom gradu odnela je SNS, a funkcioneri te stranke su kritikovali evroparlamentarce za navodno mešanje u izbore.
Jovanov u izjavi poručuje i da najpre treba utvrditi, kako je rekao, da li Fajon namerava da u dijalogu učestvuje kao posrednik, ili kao predstavnik političkih snaga koje u Srbiji javno podržava.
"Kao posrednik bi morala da bude neutralna, a to nakon mešanja u izbore u Šapcu i javne podrške jednoj listi, očigledno nije, a ne znam da su je Đilas, Jeremić (opozicioni lideri, prim. red.) i ekipa izabrali za svog predstavnika. Videćemo. U zavisnosti od toga kako je koncipirana ta ideja o razgovoru, kako će stvari dalje ići, mi ćemo se dalje određivati, ali što se nas tiče, dakle, krajnje načelno, dijalog nikada nije bio upitan i volja za razgovorom", rekao je Jovanov.
Poziv socijalista na kompromis
Potpredsednica Socijalističke partije Srbije Slavica Đukić Dejanović za RSE kaže da je poziv na dijalog uvek "ohrabrujuća perspektiva koja treba da bude iskorišćena".
Ona ocenjuje i da treba da se dođe do kompromisa između vlasti i opozicije i da je raduje "usmeravanje ka Narodnoj skupštini, kao najvišem zakonodavnom i predstavničkom telu Srbije".
"Uverena sam da iskrena ponuda na dijalog treba da bude šansa da se razgovara o uslovima koji će dati doprinos daljem razvoju demokratije Srbije", navodi ona.
Đukić Dejanović podseća da je dijalog postojao i u prethodnom periodu i da je zajednički stav i učesnika i onih koji su inicirali sam dijalog bio da se izađe na izbore.
"Pred svake izbore opozicija je govorila da nisu dobri uslovi. Sada, ovi koji govore da nisu dobri uslovi – upravo su oni kada su bili vlast koncipirali uslove po kojima se mi sada biramo", navodi Đukić Dejanović.
Važno je, prema njenim rečima, napraviti i određene inovacije u samom izbornom sistemu.
"Ali je još važnije biti objektivan i izmeriti svoju političku snagu i uticaj i poverenje građana na izborima jer bežanje od izbora i razmišljanje o tome da se do vlasti može doći na drugi način, a ne na izborima, je zaista anarhija i vraćanje mnogo godina unazad", kaže Đukić Dejanović.
Demokrate prihvataju poziv
Dragana Rakić, potpredsednica opozicione Demokratske stranke, koja je kao članica nekadašnjeg bloka Savez za Srbiju, bojkotovala junske izbore, za RSE kaže da su najavljeni razgovori između predstavnika Evropske unije i političkih stranaka pre svega u interesu svih građana Srbije.
Dodaje da bi to bilo u interesu ostvarivanja vladavine prava, mogućnosti za normalan život i za pravovremeno i objektivno informisanje o tome šta se stvarno dešava u njihovoj zemlji.
Ona ističe da će se Demokratska stranka odazvati pregovorima u kojima će posredovati EU.
"Demokratska stranka, zajedno sa ostalim opozicionim strankama, već dugo traži da o izbornim uslovima i uopšte o političkoj krizi u zemlji vlast i opozicija pregovaraju uz posredovanje Evropske unije. Ako smo mi tražili te pregovore, a jesmo, onda ćemo u njima i učestvovati."
Rakić precizira da Demokratska stranka traži minimalne uslove da bi se uslovi mogli nazvati slobodnim i poštenim.
"Potrebno je da izmenimo izborne procedure, uredimo izbornu administraciju i obezbedimo slobodu medija. Nadam se da će Evropska unija, konačno, umesto podrške stabilokratiji, da počne da podržava suštinsku demokratizaciju srpskog društva", kaže Rakić.
Kako navodi, opozicija očekuje da se Evropska unija odlučnije uključi u rešavanje političke krize u Srbiji i pokaže istu odlučnost kakvu je pokazala u rešavanju političke krize u Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori, gde je takođe posredovala u dijalogu.
Ko još čeka poziv?
Rade Veljanovski, potpredsednik opozicionog Građanskog demokratskog foruma (GDF), koji je učestvovao na junskim izborima, ali nije prešao izborni prag od 3 odsto, za RSE kaže da poziv evroparlamentaraca Fajon i Bilčika za nastavak dijaloga vlasti i opozicije govori da Evropska unija, ipak, "nije sasvim digla ruke od onoga što se dešava u Srbiji".
"Takođe, to pokazuje i da ne može da smatra legitimnim sve ono što se dogodilo, iako ona nije imala neke preterano velike primedbe sa stanovišta legitimnosti jer je ukazivala na činjenicu da je jedan broj opozicionih aktera bojkotovao izbore, što Evropa baš ne gleda blagonaklono", izjavio je Veljanovski.
Veljanovski kaže da Građanski demokratski forum, koji sada, kako navodi, pregovara i sa političkom opcijom „Zajedno za Srbiju“, koju predvodi doskorašnji gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović, smatra da svi zajedno u opoziciji treba da se bore za poboljšanje izbornih uslova i za poboljšanje rada medija.
"To ne bi smelo u krajnjoj liniji da utiče na to da li će neko da izađe na izbore ili ne jer ako opozicija još jednom bude bojkotovala izbore, mi ostajemo zaista u dugotrajnom mraku gde nikakve promene neće biti moguće. Dakle, mi pozdravljamo tu vrstu dijaloga, ako budemo pozvani, mi ćemo učestvovati u tom dijalogu. Ako se on bude vodio samo u Skupštini, s obzirom da je bilo najavljeno da će možda biti pozvani oni koji trenutno nisu u Skupštini – njih na kraju krajeva skoro da i nema uopšte, sem manjinskih stranaka", zaključuje Veljanovski.
Šta se podrazumeva pod 'fer izborima'?
Borko Stefanović, zamenik predsednika opozicione Stranke slobode i pravde, koja je u okviru doskorašnjeg Saveza za Srbiju bojkotovala junske izbora, a koja je sada članica opozicionog bloka Udružena opozicija Srbije (UOPS), za RSE je pre dve nedelje ocenio da je jedini izlaz iz, kako navodi, krize u zemlji da se dobiju normalni izborni uslovi, pre svega otvoren (javni servis) RTS za drugačije mišljenje, kao i kontrola izbora bez pritiska i ucena birača.
"To je zadatak celokupne opozicije i to je ono na šta ćemo se svi fokusirati", rekao je Stefanović.
Stavovi parlamentarne opozicije
Samir Tandir, narodni poslanik manjinske stranke - Stranke pravde i pomirenja Moamera Zukorlića, za RSE kaže da je jako dobro što je Srbija dobila Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. Čelnica tog resora je Gordana Čomić, nekadašnja poslanica Demokratske stranke.
Što se tiče međustranačkog dijaloga koji su u pismu predsedniku srpskog parlamenta predložili evroposlanici Tana Fajon i Vladimir Bilčik, on pozdravlja tu ideju.
"Smatramo da je parlament institucija gdje treba da se vodi dijalog, a ne na ulici. Naravno, u dijalogu treba da učestvuju svi relevantni učesnici. Da na taj način napravimo što širi konsenzus", kaže Tandir za RSE.
Kako je izgledao prethodni dijalog?
Mesecima pre parlamentarnih izbora, održanih 21. juna, vođen je međustranački dijalog između vlasti i opozicije uz posredovanje zvaničnika Evropskog parlamenta.
Međutim, i posle ovog dijaloga deo opozicije okupljen oko opozicionog bloka Savez za Srbiju nije učestvovao na izborima smatrajući da nema uslova za slobodne i poštene izbore.
U novom sazivu Skupštine Srbije praktično nema opozicionih poslanika. Kao opozicija deluje samo poslanička grupa Ujedinjena Dolina – SDS Sandžaka koja ima šest poslanika.
SNS je odnela ubedljivu pobedu na junskim izborima. U parlament Srbije je, osim Vučićeve SNS, koja je osvojila 188 od 250 mandata, dosadašnjeg koalicionog partnera Socijalističke partije Srbije SPS), i manjinskih stranaka, od opozicionih stranaka ušao još samo Srpski patriotski savez (SPAS) Aleksandra Šapića.
Izborne neregularnosti konstatovane su u poslednjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije. U njemu se navodi da, pored ostalog, Srbija nije napravila nikakav napredak kada su u pitanju izborni i pravosudni sistem.
Dodaje se da novi parlament Srbije karakteriše ubedljiva brojčana nadmoć vladajuće partije i odsustvo istinske opozicije, što je "situacija koja ne doprinosi političkom pluralizmu u zemlji".
Komisija je ocenila da u Srbiji novi saziv parlamenta i političke snage treba da nastave međupartijski dijalog pod vođstvom Evropskog parlamenta, kako bi unapredili parlamentarne standarde i postigli širok partijski i društveni konsenzus u reformama vezanim za put u EU.
Facebook Forum