Iako će se, po svemu sudeći, rešenje kosovskog statusa tražiti izvan okvira važećeg međunarodno-pravnog poretka, o međunarodno-pravnim aspektima tog problema govori Marselo Koen (Marcelo Kohen), profesor međunarodnog prava na Institutu za visoke međunarodne studije u Ženevi. Kohen je jedan od najeminentnijih evropskih eksperata za teritorijalna pitanja, a aktivan je i u međunarodno-pravnoj praksi. Pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu savetnik je nekoliko država: Malezije u sporu sa Singapurom, Kostarike protiv Nikaragve i Argentine protiv Urugvaja. Pred najvišim sudom Ujedinjenih nacija bio je stručnjak koji je dao mišljenje o tome da li Izrael gradnjom zida na palestinskim teritorijama krši međunarodno pravo. Nedavno je Kembridge University Preš objavio knjigu "Secesija: Perspektive međunarodnog prava", koju je Kohen uredio.
RSE: Da li bi jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova predstavljalo kršenje međunarodnog prava, s obzirom da rezolucija Saveta bezbednosti 1244 definiše da Savezna Republika Jugoslavija i Srbija ima suverenitet nad Kosovom?
Kohen: Po mom mišljenju, to bi bilo u kontradikciji sa međunarodnim pravom. Imali bismo u tom slučaju problem legalnosti. Pravna osnova za budući status Kosova ne bi moglo biti jednostrano proglašenje nezavisnosti.
RSE: Da li bi, u slučaju jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, Savet bezbednosti morao da anulira takvu odluku?
Kohen: Sa stanovišta međunarodnog prava Savet bezbednosti bi trebalo da ustanovi da je ta deklaracija nelegalna, što je na primer, učinjeno u slučaju proglašenja nezavisnosti takozvane Turske Republike Severni Kipar. Rezoluciju koja je konstatovala da je ta deklaracija nezavisnosti nelegalna i koja je taj akt poništila Savet bezbednosti je usvojio. Savet bezbednosti bi i u ovom slučaju mogao da učini isto, ali to je politička odluka, jer je, kao što je poznato, Savet bezbednosti politički a ne pravni ili sudski organ. Onda bi svaka država odlučivala samostalno kako će da postupi u odnosu na tu jednostranu deklaraciju nezavisnosti. Razume se, moglo bi biti zatraženo i od Međunarodnog suda pravde da da savetodavno mišljenje. Takvo mišljenje mogla bi zatražiti generalna skupština Ujedinjenih nacija ili čak i Savet bezbednosti, ali to bi bilo samo savetodavno mišljenje i ništa više. Takvo mišljenje je Savet bezbednosti od Međunarodnog suda pravde zatražio početkom sedamdesetih godina u slučaju Namibije, ali iskreno govoreći, ne verujem da će Savet bezbednosti to učiniti u slučaju Kosova.
RSE: Da li Savet bezbednosti može da proglasi deo teritorije neke države nezavisnom državom bez saglasnosti te države?
Kohen: Ne, ne može i, kao što je poznato, nema takvog presedana. Članice Ujedinjenih nacija nisu Savetu bezbednosti dale ovlašćenje da rešava teritorijalne sporove ili sudbinu teritorija koje pripadaju državama-članicama, tako da Savet bezbednosti ne može na svoju ruku da otkine deo teritorije jedne države. Kad je 1945. godine usvojena Povelja Ujedinjenih nacija, o tome se čak ni kao o mogućnosti nije razmišljalo. Bilo bi nezamislivo da države koje su stvorile Ujedinjene nacije predvide čak i puku takvu mogućnost. Dakle, Savet bezbednosti ne može učiniti tako nešto bez dozvole države u pitanju. I to nema nikakve veze sa primenom principa samoopredeljenja. Naime, Savet bezbednosti nikada do sada nije ustanovio da Kosovo ima pravo na samoopredeljenje. Princip samoopredeljenja važio je u procesu dekolonizacije tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka. Dakle, situacija u kojoj je Kosovo sasvim je različita od, recimo, situacije Ist Timora. Savet bezbednosti je posle rata u Persijskom zalivu odlučio da primeni demarkaciju granica između Kuvajta i Iraka, posle nelegalnog pripajanja Kuvajta od strane Iraka. Čak i u tom slučaju, dakle, samo za demarkaciju već postojeće granice, odnosno, za definisanje na terenu granice koja je već postojala, a ne za njeno menjanje, Savet je prilikom donošenja svoje rezolucije tražio saglasnost obeju država – i Iraka i Kuvajta. Ovo je interesantan slučaj koji pokazuje da Savet bezbednosti ne može da odluči čak ni o demarkaciji već postojeće granice, a kamoli da formira novu državu na teritoriji već postojeće države.
RSE: Da li bi Srbija imala uporište u međunarodnom pravu kad bi se žalila Međunarodnom sudu pravde ukoliko Savet bezbednosti ne poništi odluku o unilateralnom proglašenju nezavisnsoti Kosova?
Kohen: Ne, takva mogućnost ne postoji. Zato što Međunarodni sud pravde ima jurisdikciju samo u slučaju sporova između država, dakle, imao bi nadležnosti samo u slučaju postojanja spora između Srbije i druge države, ali i to samo u slučaju da obe strane, obe zemlje, priznaju jurisdikciju tog suda. Ali, Srbija ne bi mogla da ide pred Međunarodni sud pravde protiv Saveta bezbednosti. Ona bi mogla da pred tim sudom pokrene proces protiv druge države koja je priznala Kosovo, pod uslovom da su zadovoljeni svi uslovi priznavanja tog suda – da i Srbija I država koju tuži priznaju nadležnost Suda u Hagu. Sjedinjene Američke Države, recimo, ne priznaju jurisdikciju tog suda.
RSE: Prema važećem međunarodnom pravu, imaju li Albanci na Kosovu pravo da proglase državu na teritoriji druge države?
Kohen: U principu, svi narodi imaju pravo na samoopredeljenje, ali šta je definicija naroda? Ne definicija u sociološkom ili etničkom, već u pravnom smislu? Dakle, šta je “narod” u terminima međunarodnog prava? Prema međunarodno-pravnoj definiciji, samo oni narodi ili populacije koji su bili pod kolonijalnom upravom tretirani su kao “narod”. A, kad su u pitanju već postojeće države, opšteprihvaćeno je da tamo gde je jedna država živi jedan narod, ukoliko sama država ne ustanovi da na njenoj teritoriji živi više naroda. Ta međunarodno-pravna definicija važi i u višenacionalnim državama.
RSE: Kako komentarišete argumente da je Kosovo jedinstven slučaj i da ono ne može biti presedan za druge regione u svetu?
Kohen: Nešto se radi, a tvrdi se da se to ne radi. To je ovde sučaj. A onda će doći sledeći slučaj koji će ponovo biti “jedinstven”. Mislim da je to čist politički izgovor. To je jedinstven slučaj. Pa, po čemu je jedinstven? Kakva je razlika između njega i nekih drugih slučajeva? Razume se, ja sam veoma svestan počinjenih zločina protiv čovečnosti na Kosovu i smatram da odgovorni moraju da budu procesuirani, ali ne mislim da je način da se to reši nerespektovanje međunarodnog prava i narušavanje teritorijalnog integriteta postojećih država.
