Junski izbori u Srbiji najsporniji su još od pada režima Slobodna Miloševića, kada se pogledaju sve uočene nepravilnosti i kontroverze, kaže u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) Nikola Burazer, programski direktor nevladinog Centra savremene politike, koji je u saradnji sa nemačkom nevladinom fondacijom Fridrih Ebert (Friedrich Ebert Stiftung, FES) tokom jula i avgusta uradio analizu prethodnog izbornog procesa u Srbiji.
Ovo istraživanje je rezultat sopstvenih praćenja i analiza Centra savremene politike, zvaničnih dokumenata, kao i istraživanja drugih nevladinih organizacija – među kojima su i CRTA, BIRODI, Transparentnost Srbija - o izbornom procesu, dijalogu vlasti i opozicije u Srbiji tokom prošle godine, vanrednom stanju uvedenom početkom marta i ponašanju vlasti u tom periodu.
Nikola Burazer, koji je i jedan od autora ovog istraživanja, kaže da iako zvuči paradoksalno da je Aleksandar Vučić, lider vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) koja je osvojila skoro dve trećine glasova, gubitnik izbora, dugoročnije gledano on to zaista jeste jer je završio sa parlamentom bez opozicije i uz vrlo jasnu sliku o neregularnosti izbora koja je obišla ceo svet.
Takođe ističe da bi mnogima u Evropskoj uniji više odgovaralo da je nekakva opozicija ipak uspela da uđe u parlament i da se svi prave da je Srbija demokratska država, ali da sada to više nije moguće. Gledanje kroz prste vlastima u Srbiji zbog dijaloga sa Kosovom danas je, dodaje, mnogo manje održiva pozicija nego što je to bio slučaj prethodnih godina.
RSE: Koje ste to nepravilnosti u izbornom procesu u Srbiji uočili na kojima temeljite ovakav zaključak?
Burazer: Kada pogledate celokupan izborni proces i sve nepravilnosti koje su u njemu uočene, jasno je da su u pitanju najsporniji izbori još od pada Miloševića. I ranije su u svakom izbornom ciklusu uočene različite nepravilnosti, ali one ovaj put svojim brojem i ozbiljnošću zasenjuju sve viđeno do sada i predstavljaju zabrinjavajući korak unazad kada je u pitanju regularnost izbornog procesa u Srbiji.
Naravno, postoje sa jedne strane jasna kršenja zakona, a sa druge strane zakonski valjani postupci koji ozbiljno ugrožavaju legitimitet izbora. Mi smo se u analizi bavili svim ovim pitanjima.
Dugačak je spisak ozbiljnih problema o kojima bi trebalo govoriti, ali možda su najdrastičniji promena izbornih uslova svega par meseci pre datuma izbora, uključujući i promenu načina prikupljanja potpisa usred kampanje, kao i očigledne manipulacije sa potpisima nakon ove poslednje izmene zakona, zbog kojih je gotovo polovina lista sumnjivo kandidovana.
Još kada na to dodamo zloupotrebu pandemije koronavirusa u predizborne svrhe i ozbiljnu sumnju na zataškavanje broja podataka zaraženih i preminulih radi podizanja izlaznosti na izborima, dobijamo nešto što se ne može opisati drugačije nego kao katastrofa, i što će jednog dana verovatno zahtevati ozbiljnu istragu.
Najviše zapanjuje to što su ovo izbori čiji rezultat uopšte nije bio neizvestan. Da nije bilo svih pomenutih neregularnosti, izlaznost bi bila dosta manja, ali bi pobednik ostao isti. Međutim, vlasti su želele da po svaku cenu podignu izlaznost i simuliraju kompetitivnost, što i jesu razlozi za najveći broj uočenih problema.
RSE: Kako tumačite ulogu opozicije?
Burazer: Stranke opozicije koje su odlučile da izađu na izbore, naročito one koje su to učinile naknadno, ne samo da su ostvarile izuzetno loše izborne rezultate, već su time odale utisak oportunizma, jer čak ni njihov prelazak spuštenog cenzusa od tri odsto ne bi doveo ni do kakvog boljitka osim njima samima, a bio bi u interesu vlasti.
Samo da budem do kraja jasan, time ne tvrdim da je bojkot bila nužno najbolja opcija niti da nisu bili u pravu oni koji su od početka govorili da treba ići na izbore.
Ali, ako su najveće opozicione stranke bojkotovale izbore, a veliki deo potencijalnih birača već bio ubeđen u bojkot, izlazak se pokazao pogubnim, a loši rezultati bili cena za odustajanje od zajedničkog opozicionog nastupa. Možda je to i lekcija za budućnost.
RSE: Šta je sa Savezom za Srbiju, opozicionim blokom koji ih je bojkotovao?
Burazer: Savez za Srbiju su činile stranke sa različitim ideološkim profilima koje je vezivala borba za minimalne demokratske uslove i slobodne izbore. Nova Udružena opozicija Srbije bi trebalo da ga zameni kao još labaviji savez stranaka, u okviru kojeg će svaka od njih voditi sopstvenu politiku.
Po mom mišljenju, to je bolji način organizovanja, jer su za demokratsko društvo neophodne snažne političke partije ili koalicije partija sa jasnom politikom, dok zajedničko delovanje opozicije u borbi za slobodne i fer izbore svakako ostaje neophodno.
RSE: Kako vidite u svemu tome poziciju Evropske unije?
Burazer: Mnogima u Evropskoj uniji bi više odgovaralo da je nekakva opozicija ipak uspela da uđe u parlament i da svi zajedno i dalje možemo da se pravimo da je Srbija demokratska država u kojoj, eto, postoje određeni problemi, ali koji se mogu rešiti u redovnoj parlamentarnoj proceduri i kroz dijalog parlamentarnih stranaka. Sada to više svakako nije moguće.
Gledanje kroz prste vlastima u Srbiji zbog dijaloga sa Kosovom je danas mnogo manje održiva pozicija nego što je to bio slučaj prethodnih godina.
Dijalog Srbije i Kosova 2011-2020.
RSE: Da li se Evropski parlament, u izvesnom smislu, partijski određivao prema izborima? Naime, grupa Socijalisti i demokrate (SD) ocenila je da novi saziv Skupštine Srbije predstavlja "ruganje demokratiji" i pozvala države-članice EU da uspore pristupne pregovore dok u Srbiji ne bude uspostavljen "dovoljan nivo demokratije". Na drugoj strani, Donald Tusk, predsednik Evropske narodne partije, čestitao je pobedu SNS kao pridruženom članu narodnjačke porodice, navodeći samo da "više moći znači i više odgovornosti."
Burazer: Jasno je da je Evropska narodna partija blagonaklona prema Vučiću i njegovoj vlasti, budući da je Srpska napredna stranka pridružena članica ove evropske partije. Sa određenim liderima zemalja članica koje pripadaju Evropskoj narodnoj partiji Vučić ima izuzetno dobre odnose, poput Viktora Orbana u Mađarskoj ili Bojka Borisova u Bugarskoj.
Dobre odnose ima i sa Angelom Merkel, koja je svakako najmoćnija figura u evropskoj politici.
Međutim, druge velike grupacije u Evropskom parlamentu su sve oštrije prema vlastima u Srbiji. Socijaldemokrate, liberali i zeleni imali su čitav niz saopštenja i pisama u kojima su se veoma oštro izjasnili protiv onoga što vide kao „ruganje demokratiji“ ili nedemokratskom praksom.
Nedavno su podržali i zahteve opozicije za izveštajima o vladavini prava i slobodi medija.
Zanimljivo je to što su i oni počeli da optužuju Evropsku narodnu partiju za njihov stav prema Srbiji. Sve to jasno govori o tome da se klima u Evropskom parlamentu menja i da uz ovakvo stanje stvari u Srbiji, ni EPP neće moći dugoročno da izbegava ove kritike.
