Postavljanje kamera na biračkim mestima 21. aprila, kada će se u četiri opštine sa srpskom većinom na severu Kosova glasati za ili protiv smene albanskih gradonačelnika, jeste nešto kao da menjate pravila pred sam početak utakmice.
Tako odluku Centralne izborne komisije Kosova (CIK) o uvođenju novih mera za posmatranje izbornih procesa vidi Aleksandar Rapajić iz Centra za zastupanje demokratske kulture.
S druge strane, Emir Abraši (Abrashi) iz nevladine organizacije Demokratija plus kaže da je upotreba kamera na biračkim mestima pozitivan pomak jer povećava transparentnost procesa glasanja, minimizira incidente i umanjuje mogućnosti manipulacija.
Inače, Centar za zastupanje demokratske kulture i Demokratija plus su deo Demokratije na delu – koalicije nevladinih organizacija koje prate izbore na Kosovu.
Centralna izborna komisija Kosova je 11. aprila saopštila da se kamere neće postavljati samo tokom glasanja 21. aprila, već da će to biti praksa za sve buduće izborne procese. Cilj ove nove mere je, kako navodi CIK, izbegavanje i utvrđivanje eventualnih nepravilnosti tokom izbornih procesa. Tvrde da se postavljanjem kamera nikako neće narušiti tajnost glasanja.
Iz misije Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) na Kosovu su Centralnoj izbornoj komisiji savetovali da ipak "izbegava inovativne pristupe poput korišćenja kamera na biračkim mestima".
"Inovacija kao što je postavljanje kamera na biračkim mestima zahteva temeljno razmatranje i konsultacije, u ovom slučaju uključujući birače, zainteresovane strane i civilno društvo", navode iz OEBS-a u odgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Glasanje za smenu gradonačelnika u četiri opštine na severu Kosova – Severnoj Mitrovici, Leposaviću, Zvečanu i Zubinom Potoku – održaće se 21. aprila na osnovu Administrativnog uputstva Vlade Kosova.
Trenutno su u tim opštinama na vlasti albanski gradonačelnici jer su Srbi bojkotovali izbore aprila 2023. Ovo pitanje je tokom 2023. godine podiglo tenzije, usled čega je međunarodna zajednica insistirala na raspisivanju novih lokalnih izbora.
Međutim, sada je upitno da li će predstojeće glasanje za smenu gradonačelnika biti uspešno jer je najveća stranka Srba na Kosovu – Srpska lista – odlučila da se povuče iz celog procesa, iako je prethodno podržala taj proces.
Jedan od razloga za takvu odluku je upravo postavljanje kamera na biračkim mestima.
Šta kažu iz CIK-a?
Portparol CIK-a Valjmir Eljezi (Valmir Elezi) je rekao da je postavljanje kamera na biračkim mestima predviđeno podzakonskim aktom te institucije sa ciljem garantovanja bezbednosti izbornog materijala, očuvanja integriteta procesa glasanja i prebrojavanja glasačkih listića na biračkom mestu.
Dodaju da se praksa postavljanja kamera unutar biračkih mesta uvodi jer su tokom izbornih procesa od 2009. do 2021. godine utvrđene nepravilnosti koje su uticale na integritet i poverenje javnosti u izbore.
"Takođe i prema proceduri koju je odobrio CIK, važno je pojasniti da će postavljanje kamera na biračka mesta biti obavljeno uz potpuno garantovanje tajnosti glasanja, jer će one biti postavljene na drugom kraju prostorije u odnosu gde glasačka kabina biti postavljena i ni pod kojim uslovima neće moći da registruje preferenciju birača", rekao je Eljezi.
On je podvukao da će se materijal sa tih kamera čuvati privremeno, odnosno da će biti uništen u roku od 60 dana od dana potvrđivanja izbornih rezultata.
Ko će imati pristup kamerama?
Iz Centralne izborne komisije Kosova navode da će pristup video snimcima moći da se obezbedi samo odlukom ili zahtevom organa za sprovođenje zakona: Centralne izborne komisije, Izbornog panela za žalbe, Tužilaštva ili Suda.
Navode i da CIK na dan glasanja neće pratiti kamere.
Međutim, Aleksandar Rapajić iz Centra za zastupanje demokratske kulture kaže da ipak postoje brojne nedoumice oko toga odakle će se pratiti kamere: iz prostorija Centralne izborne komisije ili Opštinske izborne komisije.
On dodaje i da građanima nije objašnjeno za šta i u koju svrhu će služiti te kamere, te da to može da dovede do manje izlaznosti.
Civilni sektor sa podeljenim stavovima
Rapajić kaže da instaliranje kamera na biračkim mestima samo po sebi nije problematično ukoliko se ne ugrožava izborni proces, te dodaje da je to praksa u brojnim zemljama širom sveta.
Međutim, navodi da je problem to što se ova nova mera po prvi put uvodi u "specifičnom trenutku" tokom glasanja na severu Kosova.
"Da postoji dobra volja, to (postavljanje kamera) je trebalo da se ostavi za neke veće izbore, za centralne izbore ili lokalne izbore sledeće godine. Kada se uvodi ovako jedna nova stvar, trebalo je dati više vremena građanima, pa i nama iz civilnog sektora da se objasni čemu služe te kamere", kaže on.
Emir Abraši iz Demokratije plus, s druge strane, ukazuje da je uvođenje kamera na biračkim mestima deo izbornih reformi, te da ta praksa ni na koji način nije usmerena samo na srpsku zajednicu.
"Izmenama zakona predviđeno je da će se od sada i samo prebrojavanje glasova za političke stranke/subjekte vršiti na biračkom mestu, dok će se prebrojavanje glasova za kandidate vršiti u opštinskim izbornim komisijama. S toga je prisustvo video nadzora u tom smislu način da se obezbedi siguran proces", kaže on za RSE.
Smatra da je korišćenja video nadzora na glasanju 21. aprila test, koji će pokazati koliko je ta praksa uspešna.
Napominje da je ipak od izuzetnog značaja da CIK pokrene informativnu kampanju, da informiše birače da će to biti uobičajena praksa u izbornom procesu.
Mane i prednosti kamera na biračkim mestima
Iz misije OEBS na Kosovu su za RSE naveli da upotreba kamera na biračkim mestima nije rasprostranjena među članicama te organizacije.
Prema podacima koji se mogu naći na sajtu specijalizovanog portala ACE Electoral Knowledge Network, koji prikuplja znanja i iskustva o izbornim procesima širom sveta, do sada su kamere tokom izbornih procesa koristile Rusija, Ukrajina, Gruzija, Azerbejdžan, Sijera Leone, Kolumbija i Albanija.
Ovaj portal, čiji je cilj da podstakne integritet izbora i promoviše kredibilne, održive, profesionalne i inkluzivne izborne procese širom sveta, ukazuje da se neke od prednosti korišćenje kamera tiču prebrojavanja glasova, digitalizacije biračkih spiskova i sprečavanja prakse kupovine i prodaje glasova.
Takođe, prema njihovoj oceni, kamere na izbornim mestima mogu da spreče političke progone ali da služe i kao bezbednosne kamere.
S druge strane, u mane postavljanja kamera ubraja mogućnost smanjenja poverenje birača, ukoliko smatraju da je tajnost glasanja ugrožena.
"Kamere se češće koriste tokom samog procesa glasanja, a ne toliko tokom brojanja glasova. Ponekad neregulisana upotreba kamera dodatno ugrožava tajnost glasanja i zastrašuje birače", navodi se na sajtu specijalizovanog portal Electoral Knowledge Network.
Napominje se i da u pojedinim zemljama pristup snimcima nije omogućen svim zainteresovanim stranama, te dodaju da su posmatrači izrazili zabrinutost da bi vlada u nekoj zemlji mogla da iskoristi snimke da identifikuje koji su posmatrači bili na određenim biračkim mestima, kako bi ih kaznili zbog prijavljivanja nepravilnosti.
