Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije ni nakon intervencije kancelarije Poverenika za informacije od javnog značaja nije dostavilo Radiju Slobodna Evropa (RSE) podatke o godini proizvodnje suzavca koji je policija koristila tokom protesta u Beogradu u julu mesecu.
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti nije u mogućnosti da zbog neispunjavanja zakonskih obaveza kazni MUP jer od Uprave za trezor i Ministarstva finansija nije dobio podatke za osnovicu novčane kazne.
Poverenik se zato, kako je naveo u dopisu za RSE, obratio 8. decembra Vladi Srbije da obezbedi izvršenje rešenja.
„Ranije su se ministarstva, uključujući i Ministarstvo policije, pre opredeljivala da javnosti i nezavisnim državnim organima ne dostave informacije a da plate kaznu. Sada vidimo da čak ne žele ni da plate“, kaže za RSE Maja Bjeloš, istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP), nevladine organizacije specijalizovane za ljudska prava i bezbednosna pitanja.
Ona navodi da su ranije istrajnost u ćutanju plaćali novcem građana iz državnog budžeta umesto da javnosti dostave informacije od značaja.
„To se sad (ćutanje, prim.aut.) ponavlja i u slučaju suzavca gde ne možemo da utvrdimo s kojom opremom MUP raspolaže, od kada je ta oprema, da li je bezbedna za građane jer sve su to važne informacije za građane“, kaže Bjeloš.
O čemu MUP ćuti?
RSE je 20. jula na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od MUP-a tražio podatke o godini proizvodnje suzavca koji su pripadnici policije koristili tokom demonstracija u Beogradu 7, 8. i 10. jula.
U zahtevu se takođe pita i da li je policija tada upotrebljavala i neobeležene patrone suzavca kakve su nađene na ulici nakon demonstracija.
MUP takođe nije odgovorio ni na pitanje da li su prema policijskim podacima suzavac upotrebljavali i demonstranti.
Tokom julskih protesta zbog najave pooštravanja epidemioloških mera, policija je na demonstrante ispalila velike količine suzavca o čemu je svedočio i veliki broj patrona suzavca na ulicama oko Skupštine Srbije gde su se odvijali višesatni sukobi.
Kao godina proizvodnje na nekim patronama je upisana 2012. godina, a neke su proizvedene pre trideset godina.
Šta je poverenik preduzeo?
Na žalbu RSE na ćutanje MUP-a, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je 15. oktobra doneo rešenje po kome se MUP-u nalaže da „bez odlaganja, a najkasnije u roku od pet dana od dobijanja rešenja“, obavesti RSE da li poseduje tražene informacije.
MUP Srbije nije postupio ni po ovom rešenju poverenika, ni po sledećem u kome mu je dat dodatni rok od dva dana.
Poverenik je 8. decembra obavestio RSE da se obraćao Upravi za trezor i Ministarstvu finansija radi određivanja osnovice za novčanu kaznu (raspon se kreće od polovine mesečnih do 10 procenata godišnjih ostvarenih prihoda), ali da je dobio odgovor da takvi podaci ne postoje.
Poverenik je obavestio RSE i da bi, u slučaju da dobije tražene podatke, izvršenje zavisilo od „dobre volje“ (MUP-a Srbije) jer su se svi potencijalno nadležni za izvršenje – osnovni sudovi, Poreska uprava, Narodna banka, prekršajni sudovi, Komora javnih izvršitelja - izjasnili da nisu nadležni.
„U odsustvu navedenih podataka, poverenik nije u mogućnosti da donosi rešenje o izricanju novčanih kazni“, navedeno je u dopisu poverenika.
Takođe, poverenik je obavestio RSE i da bi, u slučaju da dobije tražene podatke, izvršenje zavisilo od „dobre volje“ (MUP-a Srbije) jer su se svi potencijalno nadležni za izvršenje – osnovni sudovi, Poreska uprava, Narodna banka, prekršajni sudovi, Komora javnih izvršitelja - izjasnili da nisu nadležni.
„Kako u ovom momentu nema mogućnosti za dalje sprovođenje izvršenja poverenik se 8. decembra obratio Vladi Srbije da obezbedi izvršenje rešenja“, navodi se u dopisu poverenika za RSE.
Po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja poverenik prati poštovanje obaveza organa vlasti utvrđenih ovim zakonom i izveštava javnost i Narodnu skupštinu o tome.
Bjeloš: Zatvorenost institucija
„Ovo je jedan od simptoma dugoročnog problema koji mi primećujemo, a to je zatvorenost institucija za javnost i pristup nezavisnim državnim organima, pre svega u sektoru bezbednosti i jedno ćutanje“, kaže Maja Bjeloš iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Ona navodi da se sektor bezbednosti nakon demokratskih promena 2000. godine počeo polako otvarati zahvaljujući tadašnjoj političkoj agendi o uvođenju demokratske kontrole i nadzora nad sektorom bezbednosti, ali zahvaljujući i zakonima koji su omogućili uspostavljanje nezavisnih organa.
„Međutim, ono što je primetno nakon 2012. godine jeste da se obnavlja kultura tajnosti i ponovnog zatvaranja institucija za javnost, za pristup građana, novinara, organizacija civilnog društva, pa čak i nezavisnim državnim organima“, kaže Bjeloš.
Godine 2012. u Srbiji je došlo do promene vlasti kada je umesto Demokratske stranke vlast preuzela Srpska napredna stranka čiji je lider predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Bjeloš kao primer ćutanja navodi i to da „MUP krije“ projekat o bezbednosnim kamerama i da povereniku nisu dostavili taj projekat uprkos njegovom zahtevu.
U okviru zajedničkog projekta Ministarstva unutrašnjih poslova i kineske kompanije Huavej (Huawei) postavljene su sigurnosne kamere nove generacije za video nadzor.
MUP nije povereniku dostavio projekte “Sigurno društvo” i “Siguran grad” koji su zaključeni sa kompanijom Huavej.
Poverenik je u Mišljenju od 29. maja uz to konstatovao i da se MUP nije izjasnio da li u ovom trenutku koristi softver za prepoznavanje lica.
Bjeloš zaključuje da na taj način Vlada opstruiše rad nezavisnih državnih organa koje je izabrala Narodna skupština.
Šta su rekli o suzavcu?
U prvom obraćanju novinarima nakon što su 7. jula izbili protesti ispred Skupštine Srbije, direktor policije Vladimir Rebić je odbacio tvrdnje o prekomernoj upotrebi sile, a na pitanje koliko je suzavca ispaljeno, rekao je da ne zna tačne podatke, ali da je "ispaljeno koliko je trebalo".
Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila da tokom protesta 8. jula "policija nije bacala suzavce" i da su "svi suzavci koji su bacani, bacani od strane demonstranata".
Međutim, izjava direktora policije, te brojni snimci, među kojima i oni koje zabeležio RSE, pokazuju da je suzavac te večeri u više navrata ispaljivan i sa pozicija gde je stajala policija.
Direktor Instituta za opštu i fizičku hemiju Stevan Blagojević rekao je tada za RSE da ta sredstva pod uslovom da su stajala u magacinu u originalnom pakovanju, protokom vremena samo gube deo svoje snage.
"Recimo da je sada 85, 90 posto aktivan u odnosu na to kako je nekada bio. Znači, za isti efekat mora da se baci više. Ali, efekat zavisi i od pritiska i od vazdušnih strujanja", rekao je Blagojević.
On je dodao da po hemijskim klasifikacijama, CS (suzavac) nije otrov već iritans i da, "po svemu što se zna nema toksična svojstva".
Prema navodima američkog državnog Centra za kontrolu bolesti i prevenciju, simptomi izlaganja suzavcu, uz suzenje i peckanje očiju i sluzokože, zamagljen vid, crvenilo, kašalj, otežano disanje i gušenje, mogu biti i opekotine ili osip na koži, a ponekad se javljaju i mučnina i povraćanje.
Dugotrajno izlaganje ili izlaganje velikoj dozi, posebno u zatvorenom okruženju, može izazvati ozbiljne efekte, upozorava američki centar.
Facebook Forum