Dostupni linkovi

'Beograđanka' je sada privatno vlasništvo


Sve o Beograđanki
molimo pričekajte
Embed

No media source currently available

0:00 0:02:36 0:00

Sve o Beograđanki

„Ovo je simbol Beograda. Volim ovu zgradu“, rekla nam je Beograđanka Jovana sa kojom smo razgovarali u blizini Palate Beograd, dan nakon što je saopšteno da je grad prodao ovaj najpoznatiji oblakoder u glavnom gradu Srbije.

Popularna Beograđanka, tako je, posle 46 godina, prešla u privatno vlasništvo. Zgrada je prodata iz drugog pokušaja, za 16,5 miliona evra, što je za četiri miliona niže nego prilikom prvog, neuspelog oglašavanja 31. jula.

Prodaja je obavljena bez licitacije, pošto se pojavio samo jedan zainteresovani kupac - MPP New Project, ćerka firma kompanije Marera Properties. Njima je ovom kupovinom pripalo blizu 20.000 kvadratnih metara Beograđanke, odnosno kancelarijski prostor bez maloprodajnog objekta koji se nalazi uz kulu.

Marera Properties se pri kupovini obavezao na dodatne radove na Beograđanki od osam miliona evra, kao i da će ih realizovati u roku od tri godine.

“Svesni smo činjenice da je Beograđanka jedno od obeležja Beograda i u njenu rekonstrukciju ući ćemo uz maksimalnu odgovornost i entuzijazam", naveo je novi vlasnik.

Palata Beograd, delo arhitekte Branka Pešića, sagrađena pre 46 godina, u to vreme bila je jedna od najmodernijih poslovnih zgrada u Jugoslaviji, prva “pametna” zgrada na Balkanu od 23 sprata, visine 101 metar, sa kompjuterski upravljanim grejanjem i hlađenjem, četiri super-brza lifta i vidikovcem.

„Beograđanka je zdanje koje ljudi znaju kao što znaju Skupštinu“, kaže stanovnica Beograda Zora Grujić.

Ko je kupio Beograđanku?

Uz setu građana Beograda, prodaju Palate prate i kritike koje se odnose na uslove pod kojima je privatizovana.

Građanska inicijativa „Ne da(vi)mo Beograd“ koja proces prodaje prati od samog početka, privatizaciju je nazvala „nastavljanjem trenda nedomaćinskog upravljanja javnom imovinom i rasprodaje imovine grada“.

„Uvidom u registar privrednih društava, otkrili smo da se radi o firmi koja je osnovana tek pre 10 dana, i koja po svemu sudeći predstavlja jedan od ogranaka Marera Investment Group preduzeća koje poseduje veći broj nekretnina i lokacija koje su u izgradnji, poput bivše fabrike ‘Beko’ na Dorćolu“, naveli su u saopštenju.

Uvidom u podatke Agencije za privredne registre (APR) vidi se da je kupac Beograđanke, MPP new project DOO novoosnovana firma, odnosno da je osnovana 26. avgusta 2020. godine, samo dve nedelje pre kupovine Palate Beograd.

Takođe, podaci APR-a pokazuju i da je osnivački kapital firme 100 dinara (oko jednog evra). Prema zvaničnim podacima, vidi se i da je MPP new project DOO ćerka firme „Marera Properties“, koja je, prema bazi APR-a, u Srbiji registrovana za iznajmljivanje nekretnina i upravljanje njima.

Jedini vlasnik kompanije Marera Properties je kiparska firma Marera Real Estate Limited LLC. U APR-ovoj centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika navodi se da je vlasnik „Marera Properties“ Vladimir Zubrilin sa malteškim pasošem.

Opozicija: Beograđanka prodata ispod cene

Prodaju Beograđanke kritikovalo je nekoliko opozicionih partija. Stranka slobode i pravde (SSP), Pokret za preokret (PZP) i Socijaldemokratska stranka (SDS) u odvojenim saopštenjima su ocenile da je zgrada prodata ispod cene.

SSP je cenu nazvala „mizernom za strogi centar Beograda“ i navela da je zgrada trebalo da ostane u vlasništvu građana Beograda.

Pokret za preokret piše da su „svi Beograđani osramoćeni i poniženi“ jer je novi vlasnik „Beograđanke“ postala firma „bez referenci“ – kompanija „MPP NEW PROJECT doo“, osnovana kao društvo s ograničenom odgovornošću „pre petnaestak dana, a za čije je osnivanje (bilo) potrebno svega 100 dinara“.

Potpredsednik SDS-a Goran Radosavljević je izveo i računicu po kojoj je poslovni prostor zgrade prodat po ceni od 860 evra po kvadratnom metru i pozvao tužilaštvo da „ispita proces prodaje kao i , investitora, poreklo i tokove novca“, kao i opravdanost „ovako niske prodajne cene“.

Zamenik gradonačelnika: Kupac je pouzdan, već dugo posluje u Beogradu

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić odgovara međutim da je Grad insistirao na posebnim uslovima prilikom prodaje i da je, osim obaveznog ulaganja od najmanje osam miliona evra u naredne tri godine, zabranjena i promena namene Beograđanke, kao i promena njenog izgleda.

Vesić je u izjavi Tanjugu koja je objavljena i na zvaničnom sajtu grada, rekao da kompanija koja je kupila Beograđanku već više godina radi u Beogradu, da je rekonstruisala zgradu pored Opštine Zvezdara, zgradu koja je nekada bila banka prekoputa Radio Beograda, nekadašnju halu konfekcije Beko...

„Ova firma u Beogradu uglavnom kupuje stare zgrade, rekonstruiše ih i daje im novu vrednost, a svi ti projekti pokazali su se kao dobri za Beograd“, uverava Vesić i navodi da će Beograđanka, nakon rekonstrukcije, dobiti „novi život”.

Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda
Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda

Šta kažu ekonomisti?

Ekonomski novinar Mijat Lakićević, urednik u listu „Novi Magazin“ za RSE ocenjuje da je Beograđanku trebalo prodati.

„Mislim da grad ne treba time da se bavi i da treba da se oslobađa sve te ogromne imovine, a što se tiče cene – niko nije dao više“, kaže Lakićević koji ocejnuje da trenutak, zbog krize nije dobar za prodaju nekretnina i da se teško mogla očekivati veća cena.

Ipak istovremeno kaže i da ne bi bio ni za odlaganje prodaje, jer je, kako navodi „pitanje kako će se stvari dalje odvijati“.

„S druge strane, na cenu mnogo utiče i kakva je zemlja, kakve su njene ekonomske perspektive, sigurnost, opšti ekonomski ambijent koji je u Srbiji dosta loš. U takvom ambijentu ne možete da postignete veću cenu“, kaže.

Lakićević navodi i da je kvadratura zgrade velika i da su potrebna i velika ulaganja.

I ekonomski analitičar Bogdan Petrović smatra da bi odlaganje prodaje Beograđanke dalje urušilo njenu vrednost:

„Ne vidim svrhu da grad drži zgradu u stanju koje se raspada, da nešto čeka. Moj utisak je da bi zgrada u budućnosti samo gubila na vrednosti. Ako imate investitora koji to hoće da kupi, bolje prodati jer ga za dve, tri godine možda neće biti“.

„Beograđanka nije porodično srebro. To je razvalina. Porodično srebro je prodaja najboljih gradskih parcela koje grad ima, a koje grad prodaje kada su krizni uslovi“, kaže Petrović.

Povodom kritika da je firma koja je kupila Palatu Beograd osnovana pre dve nedelje i sa kapitalom od 100 dinara Petrović kaže da je svetska praksa da se za takve transakcije osnivaju posebna preduzeća „čiji je jedini cilj da isprate neki investicioni projekat u real estate sektoru, i to se i ovde desilo“, naveo je Petrović.

Palata Beograd, Beograđanka, od 2019. godine je inače na evidenciji kulturnih dobara Srbije i za bilo kakvu rekonstrukciju je potrebna saglasnost Zavoda za zaštitu spomenika.

Na prodaju i Sava centar

Osim Palate Beograd, grad Beograd namerava da proda i Sava centar, kongresni centar u Novom Beogradu. Ovom objektu, delu arhitekte Stojana Maksimovića koji je završen 1979. godine, novi vlasnici neće moći da menjaju namenu jer predstavlja kulturno dobro.

Prodaja je poslednji put pokušana 20. avgusta, ali nije uspela jer nije bilo zainteresovanih kupaca. Početna cena za kongresni centar bila je 27,4 miliona evra uz uslov da kupac u obnovu ovog objekta uloži još najmanje 50 miliona evra.

XS
SM
MD
LG