Sudeći po preliminarnim rezultatima izbora u Srbiji, i novi saziv parlamenta imaće većinu poslanika koji se otvoreno protive uvođenju sankcija Rusiji.
Uz stranke dosadašnje vlasti, protiv su dve desne koalicije i jedna manjinska lista.
Koalicija NADA, "Mi glas iz naroda" Branimira Nestorovića i manjiska Ruska stranka ne žele ni Srbiju u Evropskoj uniji.
Imaće 27 od 250 poslanika u Skupštini.
Ispod cenzusa ostala je desničarska, proruska koalicija Dveri i Zavetnika, koja je u prošlom sazivu imala 14 mandata.
"Oni su bili lučonoše najdirektnije saradnje sa Moskvom i ignorisanja bilo kakve saradnje sa Evropskom unijom. I to jeste zatvaranje jednog kanala ruskog uticaja", kaže spoljnpolitički analitičar Boško Jakšić.
On, međutim, ističe da je Moskva "sačuvala glavno uporište" kroz pobedu koalicije oko vladajuće Srpske napredne stranke (SNS).
"Oni su tokom čitave protekle decenije pokazali koliko su im važni odnosi sa Moskvom i koliko dopuštaju da Moskva ostvaruje svoje interese u Srbiji", rekao je Jakšić za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Uprkos zalaganju za članstvo u Evropskoj uniji, stranke vladajuće koalicije održavaju bliske veze sa Kremljom, odbijaju da uvedu sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu, a neke od njih zalažu se i za okretanje zemljama BRIKS-a.
Lista SNS-a osvojila je većinu sa 128 mandata u Skupštini.
Drugoplasirana je opoziciona proevropska koalicija "Srbija protiv nasilja" sa 65 mandata.
Njene članice nemaju jedinstven stav o uvođenju sankcija Rusiji.
Naprednjaci 'ne okreću leđa' Kremlju
"U teškim trenucima se prijateljima ne okreću leđa", poručio je govoreći o sankcijama Rusiji tokom izborne kampanje SNS-a 24. novembra predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Vučić nije bio kandidat na ovim izborima, ali je lista stranke čiji je osnivač nosila njegovo ime. Funkcioneri SNS-a su tokom kampanje poručivali biračima da će proevropska opozicija uvesti sankcije Rusiji ako dođe na vlast.
Rusija se u javnosti posmatra kao "tradicionalni prijatelj", a istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je većina građana Srbije protiv uvođenja sankcija Rusiji.
Stav vlasti u Srbiji je da podržavaju teritorijalni integritet Ukrajine. Agresiju su osudili glasanjem za rezolucije u Ujedinjenim nacijama.
Međutim, od početka invazije nisu prekinuli veze sa ruskim zvaničnicima, i odbijaju da uvedu sankcije Kremlju.
"Rusi ne treba da se brinu posle ovih izbora. U krajnjoj liniji vidi se da su oni odmah uputili i čestitku, jer mogu da budu zadovoljni", smatra Boško Jakšić.
Portparol Dmitrij Peskov je dan nakon glasanja u Srbiji 18. decembra izjavio da Moskva "pozdravlja uspeh" Aleksandra Vučića.
Peskov je izrazio nadu da će pobeda SNS-a doprineti daljem razvoju Srbije i očekivanje da će se "nastaviti putanja daljeg jačanja prijateljstva, uzajamno korisne saradnje i poštovanja" dve zemlje.
Rusija pruža podršku Srbiji u osporavanju nezavisnosti Kosova, proglašene 2008. godine.
"Mislim da su se Evropljani na neki način pomirili sa time da Vučić ne želi da uvede sankcije Rusiji", ocenjuje Boško Jakšić.
Smatra da je pritisak Brisela sada usmeren ka rešavanju pitanja Kosova.
"Približavanje Srbije u Evropskoj uniji je proglašeno za strateški, geopolitički prioritet i tu se ništa neće menjati. Problem je u tome što se on u praksi ne ostvaruje", dodaje on.
Političari sa crne liste SAD i dalje uz SNS
U koaliciji sa SNS su i politički akteri koji su zbog bliskosti sa Kremljom na crnoj listi Sjedinjenih Američkih Država.
Doskorašnji šef obaveštajne agencije i osnivač Pokreta socijalista Aleksandar Vulin sumnjiči se za "omogućavanje malignih ruskih aktivnosti u regionu".
Iz redova njegove stranke, u septembru ove godine, Skupštini je upućen predlog rezolucije o pridruživanju Srbije BRIKS-u, grupaciji koju čine Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južnoafrička Republika.
Prethodni saziv skupštine o predlogu ove rezolucije nije raspravljao.
Pod američkim sankcijama zbog veza sa Rusijom je i Nenad Popović, lider Srpske narodne partije, koalicionog partnera naprednjaka.
Sa manjim brojem poslanika, 18 umesto dosadašnjih 31, u Skupštinu ulazi i proruski orijentisana Socijalistička partija Srbije, koja je u vlasti sa SNS duže od decenije.
Predsednika SPS-a i dosadašnjeg ministra spoljnih poslova Ivicu Dačića ruski šef diplomatije Sergej Lavrov opisao je kao "starog dobrog prijatelja".
Funkcioner te stranke Dušan Bajatović se u izbornoj kampanji pojavljivao sa simbolom ruske agresije na Ukrajinu.
Bajatović je inače godinama na čelu "Srbijagasa", državnog energetskog preduzeća koje u svom poslovanju zavisi od Rusije, odakle uvozi gas.
Proruski teoretičar zavere prvi put u parlamentu
Nova lica u parlamentu Srbije su predstavnici desničarske proruske liste "Mi – glas iz naroda", koju predvodi doktor Branimir Nestorović, poznat po teorijama zavere.
U Skupštini će imati trinaest mandata, a Nestorović nije isključio mogućnost podrške vladajućoj koaliciji.
On je tokom kampanje, pored ostalog, poručivao da je podrška njihovoj listi "podrška savezu Srbije sa bratskom Rusijom".
Kandidat za poslanika na toj listi je Dragan Stanojević, malo poznat u Srbiji – ali opisan kao izrazito proruski igrač, koji je pod ukrajinskim sankcijama.
U Srbiji je, kako je pisao ukrajinski servis Radija Slobodna Evropa, registrovao predstavništvo ruske nevladine organizacije "Druga Ukrajina".
Tu organizaciju je osnovao Viktor Medvedčuk, bivši ukrajinski političar optužen za izdaju.
Stanojević je više puta javno iskazivao divljenje politici ruskog predsednika Vladimira Putina i podržavao vojnu agresiju na Ukrajinu.
Desna koalicija NADA sa sličnim brojem poslanika
Opoziciona desna koalicija NADA, koju čine Nova demokratska stranka Srbije i Pokret obnove kraljevine Srbije, u novom sazivu imaće 13 predstavnika.
To je rezultat sličan prošlogodišnjem, kada je u prošlom sazivu parlamenta NADA imala 14 mandata.
NADA se, kako je navedeno u njihovim programskim ciljevima, zalaže za "poštovanje i jačanje principa vojne i političke neutralnosti Srbije".
Umesto članstva u Evropskoj uniji zalažu se za saradnju – ekonomsku, trgovinsku, kulturnu i akademsku u Evropskom ekonomskom prostoru.
Lider koalicije Miloš Jovanović je više puta izjavljivao da su za njih sankcije Rusiji "neprihvatljive", te da je Rusija "saveznica Srbiji u mnogo domena".
Fokus u kampanji Jovanovića bilo je snažno protivljenje sporazumu o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, postignutom pod okriljem Evropske unije.
Na sporazum i plan o njegovoj primeni, u februaru i martu ove godine, usmeni pristanak su dali premijer Kosova Aljbin Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
To je za koaliciju NADA "crvena linija koja nije smela da se pređe".
"Uspeh koalicije NADA pomaže Rusiji, jer je to koalicija koja je antievropska i proruska, a to bi sigurno moglo da se kaže i za koaliciju koju predvodi Nestorović", navodi Boško Jakšić.
Ruska stranka kao manjina u Skupštini
Po prvi put u parlament ulazi Ruska stranka, koja je na izborima učestovala kao manjinska.
Prema preliminarnim rezultatima, imaće jednog poslanika.
Na čelu stranke osnovane 2013. u Šapcu je Slobodan Nikolić, ekonomista po struci i predsednik Društva Srpsko-ruskog prijateljstva "Vladimir Putin".
Rusofilstvo, socijalni konzervativizam, evroskepticizam, antiglobalizam, srpski nacionalizam – tako je na sajtu Ruske stranke opisana ideologija ove partije.
Ruska stranka se zalaže za ulazak Srbije u Evroazijsku ekonomsku uniju i za punopravno članstvo Srbije u vojnoj Organizaciji Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB). Okosnicu obe organizacije čini Rusija.
Zalaže se i za povećanje saradnje sa Rusijom u oblasti ekonomije, kulture i obrazovanja.
Prilikom predaje kandidature na izborima, lista je dobila status manjinske uprkos protivljenju dela članova Republičke izborne komisije da ta lista nije zaista manjinska.
Ruska stranka je dobila status manjinske liste i na lokalnim izborima u glavnom gradu, iako su pojedini članovi izborne komisije izrazili sumnju u validnost potpisa podrške toj stranci.
Za razliku od zapadnih međunarodih posmatrača, koji su nakon izbora ukazali na neregularnosti, ruski posmatrači su ocenili da su izbori protekli u "fer i korektnoj atmosferi".
Izbore je, na poziv Republičke izborne komisije Srbije, pratio senator Dmitrij Vasilenko koji je pod sankcijama SAD, Velike Britanije i EU zbog podrške invaziji i aneksiji ukrajinskih teritorija.
Saradnja na tekstu Iva Martinović
