Belorusija želi veću trgovinsko-ekonomsku saradnju sa Srbijom. Takvi nagoveštaji stižu poslednjih meseci iz Minska.
Nedavnu poruku predsednika države, dugogodišnjeg autokrate Aleksandra Lukašenka, sledio je i ministar za antimonopolsku regulativu i trgovinu Aleksej Bogdanov.
On je 12. februara održao video-konferenciju sa ambasadorom Belorusije u Srbiji Sergejem Malinovskim o izgledima za proširenje trgovinsko-ekonomske saradnje.
Sastanku su prisustvovali i predstavnici dva beloruska koncerna drvoprerađivačke i papirne industrije.
Kako su preneli beloruski mediji posebna pažnja posvećena je izvozu beloruskih proizvoda na srpsko tržište.
Prema njihovim navodima, Bogdanov je kopredsedavajući belorusko-srpske međuvladine komisije za trgovinsko-ekonomsku saradnju, čiji je poslednji sastanak održan u Minsku u januaru 2019. godine.
Belorusija je pod sankcijama Evropske unije (EU) zbog svoje uloge u invaziji Rusije na Ukrajinu.
Lukašenko je jedan od retkih saveznika u svetu ruskog predsednika Vladimira Putina.
Srbija se selektivno priključivala sankcijama Belorusiji dok istrajava na odbijanju da ih uvede Rusiji.
RSE nije uspeo da kontaktira Ambasadu Belorusije u Beogradu na dostupni mejl sa pitanjima zbog čega je tržište Srbije važno za Minsk i koju bi robu Belorusija izvozila a koju uvozila.
Nekadašnji ambasador Srbije u Minsku Srećko Đukić rekao je za RSE da je Srbija uvek interesantna kao izvozna destinacija za Belorusiju.
"Od raznih gotovih proizvoda, traktora, kombajna, metala, do drveta. Oni imaju dosta šuma i imaju kvalitetno drvo", naveo je Đukić.
Novimenovani ambasador Belorusije Sergej Malinovski razgovarao je 2. februara sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem kada mu je predao akreditivna pisma.
Ambasada Belorusije saopštila je da je razgovarano o mogućnostima proširenja ekonomskih veza i planovima za produbljivanje političkog dijaloga.
Vučić je nakon što je primio akreditivna pisma sedam novoimenovanih ambasadora naveo da će dobri politički odnosi među tim zemljama biti praćeni još boljim ekonomskim vezama.
Kabinet premijerke Srbije Ane Brnabić i Predsedništvo Srbije nisu odgovorili na upit RSE o eventualnom povećanju ekonomske saradnje sa Belorusijom.
Srbija je deo Sporazuma o zoni slobodne trgovine sa Evroazijskom ekonomskom unijom, koja uključuje Rusiju, Kazahstan, Belorusiju, Jermeniju i Kirgiziju.
Takođe Srbija sa Belorusijom ima bezvizni režim.
Šta je Lukašenko poručio Srbiji?
Beloruski lider Aleksandar Lukašenko pozvao je u novembru Srbiju da odluči kakav odnos želi sa Belorusijom.
Lukašenko je na sastanku sa novim ambasadorima Belorusije u nekoliko zemalja, među kojima je i Srbija, rekao da treba razmotriti saradnju sa Srbijom.
"Ako žele (da sarađuju sa Belorusijom), trebalo bi da vidimo rezultate te saradnje u trgovinsko-ekonomskoj dimenziji. Ako žele da podrže evropske i američke sankcije Belorusiji, to je njihova stvar", rekao je.
Nekadašnji diplomata Srećko Đukić kaže za RSE da je Srbija, uprkos tome što je uvela neke sankcije Belorusiji, interesantna za tu zemlju.
"Mislim da im je u uslovima zapadnih sankcija bitno da sve što mogu izvezu u Srbiju. A Belorusija tradicionalno nije zainteresovana za neki poseban uvoz iz Srbije", naveo je.
Kako je Srbija sankcionisala Belorusiju?
Srbija se selektivno usklađivala sa Evropskom unijom u uvođenju sankcija Belorusiji.
Tako se 2022. uskladila sa sankcijama uvedenim zbog umešanosti Belorusiji u rusku agresiju na Ukrajinu, ali nije sledeće godine sa proširivanjem tih sankcija.
Igor Novaković iz ISAC fonda, koji prati usklađivanje Srbije sa odlukama EU, ocenio je za RSE da je stav Srbije prema Belorusiji u direktnoj vezi sa stavom prema Rusiji.
"Dok se ne promeni stav da Srbija ne treba da se pridruži sankcijama Rusiji, meni se čini da do neke promene u odnosima prema Belorusiji neće doći", naveo je.
Srbija je uz Belorusiju jedina evropska zemlja koja nije uvela sankcije Rusiji zbog invazije na susednu Ukrajinu.
Novaković je naveo i da je Srbija počela da se pridružuje sankcijama EU Belorusiji od 2012. i da je to činila do 2017. godine kada je iz Belorusije obećana donacija nekoliko MIG aviona.
"I kad je jedna od kompanija koja je remontovala te avione u Belorusiji bila pod sankcijama. Zbog toga su najverovatnije sankcije ukinute", rekao je.
Tokom masovnih antirežimskih protesta u Belorusiji 2020. godine, Srbija je potpisala deklaraciju EU u kojoj se navodi da predsednički izbori "nisu bili ni slobodni ni fer".
Međutim, premijerka Srbije Ana Brnabić je posle toga izjavila da se nada da predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko "neće to zameriti" Srbiji.
Beloruska vlada je krajem januara 2022. kao odgovor na sankcije Zapada uvela embargo Srbiji na prehrambene proizvode.
Od oktobra 2020. EU je progresivno uvodila restriktivne mere protiv Belorusije.
"Mere su usvojene kao odgovor na neprihvatljivo nasilje beloruskih vlasti nad mirnim demonstrantima, zastrašivanje, proizvoljna hapšenja i pritvaranja, posle predsedničkih izbora u avgustu 2020", navodi se na sajtu Evropskog saveta.
EU ne priznaje rezultate beloruskih izbora.
Na meti ovih sankcija su istaknute ličnosti u sferi politike, ekonomije i pravosuđa.
Evropska unija je 2022. usvojila niz mera protiv Belorusije zbog njene umešanosti u invaziju Rusije na Ukrajinu.
Sankcije, između ostalog, obuhvataju zabranu finansijskih transakcija sa Centralnom bankom Belorusije, kao i ograničenje finansijskih priliva iz Belorusije u EU, navodi se na sajtu Evropskog saveta.
Politički odnosi
Srbija je sa Belorusijom godinama unazad negovala dobre odnose između ostalog i zbog toga što ta zemlja nije priznala nezavisnost Kosova.
Beloruski lider Aleksandar Lukašenko posetio je Srbiju 2019. kada je poručio da su dva naroda "ujedinjena vekovnim vezama i zajedničkim vizijama".
Tada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić Lukašenka opisao kao velikog prijatelja Srbije.
Takođe je rekao da otkako je Lukašenko na čelu Belorusije, ta zemlja nikada nije glasala na štetu Srbije.
Vučić je sa Lukašenkom poslednji put razgovarao početkom decembra u Dubaiju na marginama Samita o klimatskim promenama COP28.
Navodeći da su dve zemlje prijateljske, Vučić je tada rekao da će ove godine biti utvrđen termin za susret sa Lukašenkom.
"Govorili smo i o situaciji u Ukrajini, kako bih naučio nešto od Lukašenka koji je tamo mnogo bliže i bolje poznaje stvari", rekao je Vučić novinarima u Dubaiju.
Nekadašnji diplomata Srećko Đukić kaže da svaka vlast u Srbiji pokušava da održi što je moguće viši nivo odnosa sa Belorusijom.
"Oni su imali perfektne odnose sa Belorusijom i sa Lukašenkom lično. Tako da je to jedan tradicionalni odnos koji ne nameravaju da prekidaju i koriste svaku šansu da unaprede te odnose", ocenio je Đukić.
Vojno-tehnička saradnja Srbije i Belorusije
Srbija i Belorusija sarađuju na vojno-tehničkom planu, ali ne u meri u kojoj se ta saradnja odvija sa Rusijom.
Belorusija je Vojsci Srbije 2019. godine, donirala četiri polovna aviona MiG-a 29. Vrednost donacije Ministarstvo odbrane Srbije proglasilo je tajnom.
Srbija je sa Belorusijom i Rusijom učestvovala u vojnoj vežbi "Slovensko bratstvo" u okviru trilateralne saradnje 2016, 2019. i 2021. godine.
Beograd je međutim otkazao učešće 2020. godine jer su se ove vežbe održavale u Belorusiji koju su tada potresali masovni protesti zbog spornih predsedničkih izbora na kojima je Lukašenko dobio šesti mandat.
Tada je u Beogradu saopšteno da je Srbija bila "pod pritiskom EU" i da u narednom periodu neće učestvovati u bilo kakvim vežbama ili vojnim aktivnostima ni sa istokom ni sa zapadom.
Dve godine kasnije predstavnici Ministarstva odbrane Belorusije i Srbije razgovarali su o perspektivama razvoja odnosa u vojnoj sferi. Vest je, bez mnogo detalja, objavila Beloruska telegrafska agencija (BelTA), pozivajući se na belorusko ministarstvo odbrane.
Saradnja Beograda i Minska u sferi odbrane bila je na meti kritika zvaničnog Brisela.
*Saradnja na tekstu: Sonja Gočanin, Iva Martinović i Mila Manojlović
Facebook Forum