Dostupni linkovi

Srbija zaostaje u usklađivanju spoljne politike sa EU


Osoblje Palate Srbija pegla zastavu Evropske unije u sali za pres-konferencije, Beograd, jun 2022.
Osoblje Palate Srbija pegla zastavu Evropske unije u sali za pres-konferencije, Beograd, jun 2022.

Srbija i dalje zaostaje u usklađivanju spoljne i bezbednosne politike sa Evropskom unijom u odnosu na druge zemlje kandidate sa Zapadnog Balkana.

U prvoj polovini 2023. godine Srbija je imala stopu usaglašenosti od 52 odsto, dok su Crna Gora, Severna Makedonija i Albanija potpuno pratile EU.

Za razliku od ovih zemalja, Srbija se od 65 deklaracija i restriktivnih mera EU, u pomenutom periodu, uskladila samo sa 34.

To je pokazala analiza nevladinog ISAC Fonda (Centra za međunarodne i bezbednosne poslove).

Srbija je ipak uspela da blago poveća svoju usklađenost u odnosu na isti period prošle godine, kada je ta stopa iznosila 44 posto.

Razlog za to je, kako je naveo ISAC Fond "manje intenzivan ritam" uvođenja novih paketa sankcija protiv Rusije zbog agresije na Ukrajinu.

Rat u Ukrajini

Priče, analize, foto i video zapisi o ratu u Ukrajini.

Takođe, nije završen proces usaglašavanja sa 11. paketom sankcija Rusiji, koji je usvojen u junu, pa ove restriktivne mere nisu uključene u analizu.

Sa čim se Srbija nije uskladila?

U analizi ISAC Fonda se napominje da je od procenta usaglašenosti bitnije sa čim se Srbija nije uskladila.

Iako je podržala teritorijalni integritet Ukrajine, Srbija se nije priključila nijednom paketu sankcija koje je EU uvela protiv Rusije od agresije na Ukrajinu u februaru 2022.

Sve ostale zemlje regiona se redovno usklađuju sa evropskom politikom sankcija protiv Rusije.

"Više od 80-90 posto neusklađenosti Srbije sa spoljnopolitičkim deklaracijama i merama EU u vezi je sa Rusijom", rekao je za RSE Igor Novaković, jedan od autora istraživanja.

On je, međutim, napomenuo da nije reč samo o sankcijama Rusiji zbog rata u Ukrajini već i o onima koje su usmerene protiv ruskih državljana zbog drugih tema.

U prvoj polovini 2023. Srbija se, na primer, nije uskladila sa desetim paketom restriktivnih mera Rusiji koji je EU uvela u martu.

Taj paket je uključivao stroža ograničenja izvoza robe dvostruke namene, kao i mere protiv subjekata koji podržavaju rat, šire propagandu ili isporučuju dronove koje koristi Rusija.

Srbija se takođe nije usaglasila sa merama EU kroz Globalni režim sankcija za ljudska prava kojom su na listu sankcija uvršteni pojedinci odgovorni za presudu kojom je opozicioni političar i aktivista Vladimir Kara-Murza osuđen na 25 godina zatvora.

Vladimir Kara-Murza na izricanju presude, Moskva, 17. april 2023.
Vladimir Kara-Murza na izricanju presude, Moskva, 17. april 2023.

Kara-Murza je zbog kontakata sa ruskim bezbednjakom Nikolajem Patruševim optužio krajem 2021. tadašnjeg ministra policije Srbije Aleksandra Vulina da je odneo u Moskvu snimke sastanka ruskih opozicionara u Beogradu.

Vulin je demantovao te tvrdnje i najavio tužbu protiv Kara-Murze, ali nije poznato da li je pokrenut sudski postupak.

Aleksandar Vulin, ministar unutrašnjih poslova Srbije
Aleksandar Vulin, ministar unutrašnjih poslova Srbije

Vulin je sada na čelu Bezbednosno-informativne agencije, a u međuvremenu se našao na listi sankcija Sjedinjenih Država.

Srbija se nije uskladila ni sa odlukom Evropske unije kojom je na listu sankcionisanih subjekata dodata ruska privatna paravojna grupa Vagner (Wagner).

EU je ovu grupu stavila na listu evropskih sankcija zbog "aktivnog učešća u ruskoj agresiji protiv Ukrajine".

Detalj iz vojno-tehnološkog centra paravojne grupe Vagner u Sankt Peterburgu, Rusija, novembar 2022.
Detalj iz vojno-tehnološkog centra paravojne grupe Vagner u Sankt Peterburgu, Rusija, novembar 2022.

Srbija se ove godine nije usaglasila ni sa jednom odlukom EU o sankcijama Iranu, a bilo ih je sedam, pokazala je analiza ISAC Fonda.

Međutim, usaglasila se sa sve četiri političke deklaracije u vezi sa tom državom.

Iran je pod sankcijama EU zbog upotrebe sile protiv mirnih demonstranata.

Prema podacima Ujedinjenih nacija, Iran je uhapsio najmanje 14.000 ljudi nakon protesta zbog smrti 22-godišnje Mahse Amini nakon hapšenja zbog kršenja islamskog zakona o oblačenju.

Protesti u Iranu se šire nakon policijske represije
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:31 0:00

Među odlukama EU sa kojima se Srbija nije usaglasila su i sankcije zbog akcija koje destabilizuju Moldaviju i deluju protiv proevropske vlade.

Moldavija je država bivšeg Sovjetskog Saveza i proevropske vlasti nastoje da ovu zemlju izvuku iz sfere uticaja Rusije.

Srbija se kao ni prošle godine nije usaglasila sa obnavljanjem sankcija Belorusiji. Beloruski režim je saveznik ruskog predsednika Vladimira Putina.

Šta kažu vlasti Srbije?

Na upit RSE u vezi sa procentom usaglašenosti spoljne politike Srbije sa EU, u Ministarstvu za evropske integracije je rečeno da je to u nadležnosti Ministarstva spoljnih poslova.

Ovo Ministarstvo nije odgovorilo na upit RSE.

Ranije je šef diplomatije Ivica Dačić rekao da Srbija nema problem sa usklađivanjem sa politikama EU u delu koji ne narušava njene nacionalne interese.

Ivica Dačić, šef diplomatije Srbije
Ivica Dačić, šef diplomatije Srbije

Dačić je to izjavio u januaru u razgovoru sa poslanicima Evropskog parlamenta u Briselu koji su pozvali Srbiju na dalje usaglašavanje spoljne i bezbednosne politike sa EU.

U izveštaju Evropskog parlamenta iz januara je izraženo žaljenje što se Srbija nije uskladila sa restriktivnim merama EU protiv Rusije.

Na nisku stopu usklađenosti spoljne politike Srbije ukazano je i u izveštaju Evropske komisije iz oktobra 2022.

Tada je još jednom rečeno da se od Srbije očekuje da kao prioritet ispuni obaveze i progresivno se uskladi sa restriktivnim merama EU u skladu sa pregovaračkim okvirom Srbije.

Šta kažu građani sa kojima je RSE razgovarao?

Ana Dimitrijević je rekla za RSE da Srbija treba da se usaglasi sa spoljnom politikom EU.

Upitana da li može da trpi neke posledice što se to ne čini u punoj meri, odgovorila je da trpi cela zemlja.

Miroslav misli da Srbija treba da sledi svoje interese, a ne spoljnu politiku EU.

Upitan kako je to moguće ako Srbija želi da bude članica EU, odgovorio je da je teško balansirati između toga da postane članica a da "zadrži svoje interese".

Beograđanin, koji se predstavio kao Velimir, smatra da Srbija treba da se pridruži spoljnoj politici EU.

"Mislim da sve to što se dešava u Ukrajini nije dobro", rekao je dodajući da Srbija generalno treba da sledi politiku EU.

On misli da zemlja može da trpi posledice zbog neusklađivanja, ali ne i on kao pojedinac.

"Suviše godina imam da bih osetio takve posledice", dodao je.

Novaković: Negativna reklama za Srbiju

Igor Novaković iz ISAC Fonda primetio je za RSE da pozicija Srbije nije dobra ako je interes da uđe u EU.

Novaković: Više od 80-90 posto neusklađenosti Srbije sa deklaracijama i merama EU je u vezi sa Rusijom
Novaković: Više od 80-90 posto neusklađenosti Srbije sa deklaracijama i merama EU je u vezi sa Rusijom

"Ta pozicija dugoročno pravi problem zato što kod dobrog dela članica EU reklamira negativno Srbiju", smatra Novaković.

Od država kandidata za članstvo u EU očekuje se da postepeno do momenta članstva usklade svoju spoljnu politiku sa politikama EU.

Međutim, od ruske agresije na Ukrajinu pojačana je pažnja lidera EU i pozivi zemljama da se usklade sa sankcijama Rusiji.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u nekoliko navrata izjavio da Srbija neće uvoditi sankcije Rusiji sve dok to bude mogla da izdrži.

Srbija računa na podršku Rusije u Ujedinjenim nacijama oko Kosova, svoje bivše pokrajine čiju nezavisnost ne priznaje.

Miščević: Beograd čini mnogo da podrži Ukrajinu
Miščević: Beograd čini mnogo da podrži Ukrajinu

Ministarka za evropske integracije Srbije Tanja Miščević izjavila je u martu za agenciju Frans pres da se Srbija "još nije" opredelila za sankcije Rusiji, ali da Beograd "čini mnogo da podrži Ukrajinu".

Srbija se pored Crne Gore smatra liderom u pristupnom procesu, ali ima najniži stepen usklađivanja sa sankcijama EU.

Poslednji klaster u pristupnim pregovorima sa EU Srbija je otvorila u decembru 2021.

U junu 2022. tadašnja ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović je izjavila da tog meseca neće biti otvoren klaster 3 iako je spreman jer Srbija nije uvela sankcije Rusiji.

Klaster 3 obuhvata, između ostalog, informaciono društvo i medije, poreski sistem, ekonomske i monetarne politike.

I na početku druge polovine godine neusklađivanje

Srbija je i u drugoj polovini 2023. nastavila sa neusklađivanjem sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU.

Tako se, na primer, početkom avgusta nije uskladila sa tri paketa sankcija koji se odnose na borbu protiv terorizima, kao i sankcijama protiv pojedinaca iz Irana zbog uloge koju ova zemlja igra u ratu u Siriji i Ukrajini.

Sa ovim sankcijama su se uskladile sve ostale zemlje Zapadnog Balkana.

Takođe se krajem jula nije uskladila sa obnovljenim sankcijama protiv Libije. I ovu odluku EU su podržale ostale države kandidati za članstvo sa Zapadnog Balkana.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG