"Mora doći do promene izbornih uslova", poručio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Dobrica Veselinović, jedan od nosilaca beogradske liste najjače opozicione koalicije "Srbija protiv nasilja".
Ponavljanje izbora u Beogradu dolazi nakon tri neuspešna pokušaja formiranja gradske vlasti.
Međutim, vlast i opozicija različito tumače razloge za još jedan izlazak na birališta.
Za vladajuću Srpsku naprednu stranku (SNS) nije bilo legitimne većine za formiranje gradske vlasti. Za deo opozicije ovaj rasplet je pobeda jer mesecima unazad tvrdi da su izbori pokradeni i da se moraju ponoviti.
Veselinović iz koalicije "Srbija protiv nasilja" kaže da je otvaranje i sređivanje biračkog spiska osnovni zahtev.
"Kako nam se ne bi desilo da ljudi koji ne žive u jednom gradu odlučuju o njegovoj sudbini", naveo je.
Jedna od primedbi opozicije, kao i domaćih i međunarodnih posmatrača bila je da su u Beograd dovođeni birači iz susednih zemalja kako bi glasali za Srpsku naprednu stranku.
Opozicija, prema rečima Veselinovića, za unapređenje izbornih uslova traži i da Regulatorno telo za elektronske medije (REM) radi svoj posao, zatim zaustavljanje funkcionerske kampanje i pritisaka na birače.
Naprednjaci krenuli u kampanju
U vladajućoj SNS odbacuju navode o izbornoj krađi.
Sa sastanka beogradskog odbora naprednjaka 3. marta predsednik Srbije i član SNS Aleksandar Vučić pozvao je rukovodstvo stranke da na izbore izađe u što širem frontu.
On je stranci ponudio da lista za nove beogradske izbore ponovo nosi njegovo ime.
Ranije je opozicija kritikovala to što se Vučićevo ime nalazi na izbornim listama stranke iako se on ne kandiduje.
Poslate su poruke da se izbori ponavljaju zato što nakon glasanja 17. decembra nije postojao "pun legitimitet" za formiranje gradske vlasti.
Tako je premijerka Srbije u tehničkom mandatu i funkcionerka SNS Ana Brnabić poručila da se lokalni izbori u Beogradu "ne ponavljaju zbog pritiska Zapada".
Za kandidata naprednjaka za gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića ponovljeni izbori u glavnom gradu biće "referendumsko pitanje".
On je za TV Pink 4. marta optužio opozicionu koaliciju "Srbija protiv nasilja" za "antidržavnu i antisrpsku politiku".
Politikolog Jovan Komšić kaže za RSE da ne očekuje veliku spremnost predstavnika vlasti da promene svoj narativ u predizbornoj kampanji.
On je ocenio da su poruke koje upućuju nosioci vlasti usmerene ka nacional-patriotski opredeljenim biračima.
"To je struktura političkih raspoloženja koja hrani njihove glasove na izborima i oni tu pokazuju retoričku sposobnost da brane 'nacionalni suverenitet' ", kaže Komšić.
Još nepoznat datum izbora
Datum održavanja ponovljenih izbora u Beogradu još nije poznat.
Opozicija traži dovoljno vremena da se primene preporuke ODIHR-a (Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava), kao i njihovih zahteva.
"Mislim da i datum izbora utiče na to da li možemo da kažemo da su izbori fer i pošteni da na njih opozicija izlazi", ukazao je Dobrica Veselinović iz koalicije "Srbija protiv nasilja".
Od 3. marta kada je istekao rok za formiranje gradske vlasti, predsednik Skupštine Srbije ima rok od 30 dana da raspiše nove beogradske izbore.
Ti izbori moraju da se održe od 45 do 60 dana od trenutka raspisivanja.
Međutim, Skupština Srbije još nije konstituisana nakon decembarskih izbora niti je izabran njen predsednik.
Stefan Simić, predsednik beogradskog odbora Pokreta slobodnih građana, koji je deo "Srbije protiv nasilja", rekao je za RSE da mora proći jedan period kako bi se implementirale preporuke.
"Mi moramo dočekati sledeće izbore sa boljim izbornim uslovima", naveo je.
Kandidat SNS za gradonačelnika Beograda Aleksandar Šapić nije odgovorio na upit RSE o tome šta će i na koji način biti urađeno da se isprave nepravilnosti na koje su ukazali domaći i strani posmatrači, te da se primene preporuke ODIHR-a.
ODIHR je u izveštaju o izborima u Srbiji izdao 25 preporuka za unapređenje procesa.
U finalnom izveštaju ODIHR-a navedeno je, između ostalog, da je na izborima u Srbiji "dominiralo odlučujuće učešće predsednika, što je, zajedno sa sistemskim prednostima vladajuće stranke, stvorilo nepravedne uslove za učesnike".
U Srbiji su 17. decembra održani vanredni parlamentarni, pokrajinski i lokalni izbori u 65 opština i gradova, uključujući i Beograd.
Politikolog Jovan Komšić ocenio je za RSE da može doći do izvesnih pomaka u stvaranju koliko-toliko regularnijih uslova, ali da za to opozicija mora da razgovara sa vlašću.
"Da li će preporuke koje je ODIHR naveo u svom izveštaju biti ispunjene, zavisi od aktivnog učešća opozicije u pripremi izbora", naveo je.
Šta kažu građani?
Aleksandar Tadić ne očekuje da će izborni uslovi biti promenjeni.
"Biće isto kao što je bilo i do sad", smatra.
Ni Suzana Novaković ne veruje da će se nešto promeniti.
"Neće, zato što ovo odgovara Vučiću. Vučić je već ušao u kampanju i on će fino to sve ponovo samo 'brže, jače, bolje', a opozicija, nažalost, mislim da se malo istrošila".
Zoran kaže da će na izbore izaći, ali ne očekuje da će se nešto promeniti.
Irena misli da je rešenje u tome da glasaju i oni građani Beograda koji ne inače ne izlaze na izbore.
"Ne može da se dovede toliko ljudi u Beograd koliko grad ima stanovnika", kaže ona.
Sastanak Radne grupe za unapređenje izbornih uslova
Iako i predsednik države Aleksandar Vučić negira izbornu krađu, pozvao je Vladu Srbije da odmah krene sa primenom preporuka Kancelarije OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) o decembarskim izborima u Srbiji.
Sastanku Radne grupe za unapređenje izbornih uslova 4. marta prisustvovali su premijerka Ana Brnabić, predstavnici ODIHR-a i Delegacije Evropske unije u Srbiji.
U saopštenju Vlade Srbije je navedeno da su predstavnici ODIHR-a pozdravili spremnost Vlade Srbije za nastavak rada na unapređenju izbornih uslova.
Navedeno je da su na sastanku razmotrene sve preporuke ODIHR-a i dogovoreni naredni koraci u cilju njihove implementacije.
Izborima u Srbiji bavio se i Evropski parlament.
Rezolucijom koju su poslanici usvojili 8. februara od vlasti u Srbiji traži se da omogući međunarodnu istraga o navodnim izbornim nepravilnostima sa posebnim osvrtom na izbore za Skupštinu grada Beograda i zbog navoda o organizovanim migracijama birača na lokalnom nivou.
Takođe se predlaže i suspenzija evropskih fondova, ukoliko se dokaže da su vlasti bile direktno umešane u izbornu prevaru.
Skupština grada Beograda ima 110 mesta i za formiranje vlasti je neophodno imati najmanje 56 odbornika.
Na izborima za Grad Beograd najviše mandata osvojila je Srpska napredna stranka – 49, ali ne i dovoljno da formira vlast.
Naprednjacima i socijalistima, koji su do sada činili gradsku vlast, nedostajala su dva mandata za formiranje većine.
Opoziciona "Srbija protiv nasilja" osvojila je 43 mandata. Koalicija NADA dobila je sedam, izborna lista "Mi - Glas iz naroda" šest, dok je lista Socijalističke partije Srbije dobila pet odborničkih mesta.
Saradnja na tekstu: Iva Gajić
Facebook Forum