Sedmočlano veće Evropskog suda za ljudska prava jednoglasno je odlučilo da se odbaci tužba protiv države Srbije, koju je 2011. godine podnela porodica gardiste Dragana Jakovljevića, koji je sa gardistom Draženom Milovanovićem stradao u kasarni Topčider u Beogradu, 5. oktobra 2004. godine.
Presuda Suda u Strazburu doneta je posle razmatranja predstavke nakon što je domaći sud odbacio tužbu porodice Jakovljević protiv bivšeg vojnog istražnog sudije Vuka Tufegdžića, koji je vodio vojnu istragu nakon stradanja gardista.
Po odluci Okružnog suda u Beogradu 2008. godine Tufegdžić je oslobođen optužbe da je u javnosti izneo neistine i tako povredio ugled i čast njihovog sina, stradalog gardiste Dragana Jakovljevića.
U odluci koja je objavljena na sajtu Evropskog suda, navodi se da je tužba odbačena zato što nisu iscrpljeni svi domaći pravni lekovi.
Naime, kako za Radio Slobodna Evropa potvrđuje i pravni zastupnik porodice Jakovljević, Predrag Savić, Jakovljevići nisu pokrenuli parnični postupak pred domaćim sudovima za odštetu zbog povrede časti i ugleda njihovog stradalog sina.
„S nekog stanovišta pravnog može da bude izgovor da nismo iskoristili sva pravna sredstva u domaćem zakonodavstvu“.
Savić, kao pravni zastupnik porodice Jakovljević, za Radio Slobodna Evropa kaže da će podneti žalbu na ovu odluku Velikom veću Evropskog suda.
On, međutim, uverava da je uprkos ovakvoj odluci Suda u Strazburu postignut cilj.
„Ponovo smo u centar i stručne i obične javnosti, domaće i svetske, stavili ovaj predmet i činjenicu da u glavnom predmetu nije došlo do razrešenja“, ističe Savić i dodaje:
„Postigli smo cilj i da je Evropski sud prvi put razmatrao tužbu privatnih tužilaca u jednoj krivičnoj stvari, o čemu nikad do sad nije raspravljano pred sedmočlanim većem Evropskog suda jer se smatra da su to dela od manjeg značaja, ocenio je Savić.
Savić je prethodno objasnio za Radio Slobodna Evropa (RSE) da se presuda odnosi „na rešenja tadašnjih sudova, Okružnog suda u Beogradu i Prvog opštinskog suda u Beogradu, kojima je bivši vojni istražni sudija Vuk Tufegdžić oslobođen od krivične odgovornosti zbog uvreda i kleveta koje je izneo u medijima na račun vojnika Dragana Jakovljevića“.
Bivši vojni istražni sudija Vuk Tufegdžić vodio je vojnu istragu nakon stradanja gardista i po odluci Okružnog suda u Beogradu 2008. godine on je oslobođen optužbe da je u javnosti izneo neistine o ubijenom gardisti Draganu Jakovljeviću. Prethodno je Prvi opštinski sud u Beogradu 2007. godine izrekao sudsku opomenu Tufegdžiću, ali je ona preinačena odlukom Okružnog suda.
Gardisti Dragan Jakovljević i Dražen Milovanović stradali su 5. oktobra 2004. godine dok su bili na straži u krugu vojnog objekta Karaš u Topčideru u Beogradu.
Vojna istražna komisija zaključila je da su se vojnici poubijali međusobno tokom patrole dok je Nezavisna državna komisija utvrdila da su vojnici ubijeni i da je na njih pucao neko treći.
Ni 16 godina od stradanja gardista Jakovljevića i Milovanovića zvanično nije utvrđeno ko je odgovoran za njihovu smrt.
Predmet još u predistražnoj fazi
Uprkos tome što je prošlo već 16 godina od smrti dvojice gardista Jakovljevića i Milovanovića, koji su imali po 21 godinu, advokat Savić za RSE kaže da je, prema njegovim saznanjima, predmet i dalje u predistražnoj fazi.
Radio Slobodna Evropa od Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i Ministarstva pravde nije dobio odgovore zašto ni posle 16 godina od smrti dvojice gardista još nema pravosnažne presude o tome i ko za to snosi najveću odgovornost.
Vojna istraga tvrdila da je u pitanju ubistvo i samoubistvo
Vojnici Dragan Jakovljević i Dražen Milovanović, pripadnici Gardijske brigade Vojske tadašnje države, Srbije i Crne Gore (SCG), nađeni su 5. oktobra 2004. godine mrtvi u krugu tajnog vojnog objekta „Karaš“ u Beogradu.
Vojna istraga, koju je predvodio vojni istražni sudija Vuk Tufegdžić, tvrdila je da je jedan gardista ubio drugog, a potom izvršio samoubistvo.
„Ta vojna komisija imala je za cilj da zataška istragu, da je odvede na stranputicu, i raspolagala je neistinitim i podacima i zaključcima“, kaže Savić za RSE.
Državna komisija: Gardiste ubila treća osoba
Zbog sumnje u profesionalnost rada vojnih pravosudnih organa, Savet ministara SCG i Vrhovni savet odbrane formirali su 2005. godine državnu komisiju, na čijem čelu je bio advokat Božo Prelević, koja je utvrdila da je gardiste ubila treća osoba.
Zbog suprotstavljenih nalaza vojne i nezavisne komisije, 28. decembra 2005. izdata je naredba za veštačenje treće strane.
Prolazi još godinu dana, pre nego što je celokupna dokumentacija poslata američkom FBI-ju u Vašingtonu.
FBI: Treće lice usmrtilo gardiste
U laboratoriji FBI-ja utvrđuju da je dvojicu gardista ubila treća osoba.
I veštačenje koje je iste, 2008. godine izvršio stručnjak neuropatologije i forenzičke patologije Ljubiša Dragović potvrđuje da je dvojicu vojnika usmrtilo treće lice, podseća Savić.
On dodaje da je početkom decembra 2016. medijima predstavljena i 3D forenzička analiza događaja koja pokazuje da su gardisti ubijeni.
Iste godine, a to je već četvrta godina od dolaska na vlast Srpske napredne stranke i druga godina mandata tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića, Vlada osniva Komisiju za ispitivanje okolnosti pogibije gardista.
Ta komisija, međutim, nije iznedrila nikakve rezultate, a advokat Savić kaže da je pitanje da li se ikada i sastala.
Advokat Predrag Savić kaže da je početkom ove godine podneta i žalba Evropskom sudu za ljudska prava zato što nije izvršena odluka Ustavnog suda iz 2013. godine.
„Imamo pozitivnu odluku Ustavnog suda i situaciju da ona nije sprovedena“, kaže Savić za RSE.
U toj odluci Ustavni sud Srbije ustanovio je da je dvojici gardista povređeno pravo na život, a njihovim porodicama pravo na suđenje u razumnom roku, s obzirom da je predmet Topčider predugo u inicijalnoj fazi. Ta najviša sudska instanca nalaže tužilaštvu efikasniju istragu slučaja.
Savić kaže da je ta predstavka Sudu u Strazburu mnogo značajnija nego ova koju je sud odbacio.
„Uspeli smo da skrenemo pažnju na tu glavnu predstavku o kojoj još nije rešavano, gde se traži kazna za državu Srbiju zbog neizvršavanja presude Ustavnog suda. To je mnogo bitniji predmet, a ova odbačena tužba je na marginama i cilj joj je bio da se skrene pažnja javnosti na slučaj Topčider“, kaže Savić za RSE.
Motivi stradanja vojnika
Mnogo se spekulisalo o tome zbog čega su gardisti ubijeni, a najčešće se moglo čuti da su u podzemnom skloništu „Karaš“ otkrili tadašnje haške begunce, pri čemu se najviše pominjalo ime Ratka Mladića, nekadašnjeg generala Vojske Republike Srpske, kasnije osuđenog za ratne zločine pred Mehanizmom za međunarodne krivične sudove u Hagu.
Međutim, bivši tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević krajem 2016. godine izjavio je za list „Danas“ da se nijedan haški optuženik nije nalazio u kasarni na Topčideru u trenutku ubistva gardista Dragana Jakovljevića i Dražena Milovanovića.
Vukčević je kazao da je to svojevremeno rekao advokatima i porodicama ubijenih gardista, kao i da im je ukazao da na taj scenario ne treba da troše energiju.
Mnogo je teorija o razlozima smrti vojnika, kaže Savić za RSE. Ima tvrdnji da su vojnici videli haške optuženike, kao i onih da su bili svedoci skrivene droge, skupih umetničkih slika ili oružja kojim se tajno trgovalo.
Pominje i poslednju varijantu koju je, kako navodi, na saslušanju ispričao svedok Saša Reljić u tri navrata, od 2016. do prošle godine.
„Taj svedok je tvrdio da je u tom objektu skrivana droga, i to veće količine droge, da su u to debelo umešane država i pojedine državne službe i da su vojnici naleteli kada je iznošena droga.“
Reljić je, kako navodi advokat Savić, imenovao čak i počinioca ubistva, koji je, kako je sva tri puta navodio, iz redova policijskih oficira.
„Ako je slagao, trebalo bi da odgovara zato što je ometao pravdu i prijavio lažnog izvršioca krivičnog dela, a ako je u pravu njegov iskaz zaslužuje brzu reakciju države, a to opet izostaje“, objašnjava Savić.
On za RSE kaže da očekuje da će jednog dana istina izaći na videlo. Navodi da mu je pre dvadesetak dana“ jedan bivši oficir Vojske Srbije i Crne Gore rekao da bar dvadeset ljudi u Vojsci zna celu istinu o ubistvu vojnika u Topčideru i da bi se to klupko lako moglo odmotati.
Janko Jakovljević: Od ove vlasti očekivali smo više
Janko Jakovljević, otac stradalog vojnika Dragana, za RSE kaže da je od aktuelne vlasti očekivao više.
„Mogu vam reći da nam ova vlast nije nešto puno uradila. Kod onih prethodnih imao je neko iz vrha ko je smogao snage da formira komisiju i sa strane Vojske i civilnu komisiju, koju je predvodio Božo Prelević, sa sudskom medicinom koja je radila i tad nam je stvorena sumnja u Vojsku koja je tu najviše poklekla i uradila ono što nije trebalo“, kaže Janko Jakovljević za RSE.
Jakovljević kaže da porodicama ništa ne može vratiti decu, ali da se nadaju da će sud u Strazburu naterati organe u Srbiji da razreše slučaj njihovog stradanja u Topčideru.
„Mi ne očekujemo bogznašta, ali to je neki dokaz da država mora krenuti sa mrtve tačka da bi se razrešio taj deo slučaja.“
Čime se Sud u Strazburu hoće, a čime neće baviti
Advokat Božo Prelević za RSE kaže da Sud u Strazburu ne može odlučivati o odgovornosti za smrt dvojice gardista. Mogao bi, precizira on, eventualno utvrditi „da je ugroženo njihovo pravo na suđenje u razumnom roku, ali to da taj sud odluči o meritumu – ne, to taj sud nikad ne radi.“
Srbija na devetom mestu po broju procesa pred sudom u Strazburu
Srbija je i dalje među prvih deset zemalja po broju procesa koji su u toku pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu, pokazuje izveštaj te institucije za 2019. godinu. Prema tim podacima, Srbija je na devetom mestu sa 1.344 postupka.
Podaci Državnog pravobranilaštva Srbije pokazuju da je država samo prošle godine platila oko pola miliona evra zbog izgubljenih procesa na Evropskom sudu za ljudska prava.
Gde se u Evropi građani najviše žale na kršenje prava
Facebook Forum