Zamrznuti konflikt u kojem Rusija nastavlja da drži ukrajinsku teritoriju je sumorna mogućnost. Privremeni aranžman može trajati godinama, kaže za Radio Slobodna Evropa Derik Vajt (Derrick Wyatt), profesor emeritus Univerziteta u Oksfordu.
"Moguće je da bi Trampova administracija uskratila pomoć Ukrajini, nametnula joj takozvani mirovni sporazum i dozvolila Rusiji da zadrži ukrajinsku teritoriju koju je zauzela u dosadašnjem ratu. To bi značilo odustajanje SAD od odbrane Evrope. Putin bi to mogao da vidi kao priliku da napadne jednog ili više njegovih suseda iz NATO-a, oslanjajući se na pretnju ili čak upotrebu taktičkog nuklearnog oružja", smatra Vajt.
Po njegovom mišljenju, realna je opasnost od ruskog napada na baltičke zemlje, ali takav atak je još uvek malo verovatan.
"Ratni kapaciteti Rusije su iscrpljeni. I Tramp je, kao i Putin, nepredvidiv. Ako Tramp bude smatrao da je izdejstvovao 'mir' u Evropi time što je naterao Ukrajinu da preda neku teritoriju Putinu, mogao bi loše reagovati ako bi ruski predsednik napao jednu od baltičkih država", ističe Vajt.
On smatra da je treći svetski rat malo verovatan.
"Putin bez sumnje ima mnogo mračnih misli, ali one uglavnom upućuju na njegovo samouzdizanje, a ne na mučeništvo. Ne postoji konsenzus o tome kako treba da se upravlja svetom. Koegzistenciju uglavnom imamo, isprekidanu sukobima koji još nisu egzistencijalna pretnja za čitavo čovečanstvo. Možda je to najbolje čemu se možemo nadati", ocenjuje Vajt.
Rusko zauzimanje Avdijevke, ukrajinski prolaz preko Crnog mora
RSE: Druga je godišnjica ruske invazije na Ukrajinu, a ratu se ne nazire kraj. Za razliku od prošle godine kada je Ukrajina pokušala da pokrene uglavnom bezuspešnu kontraofanzivu, Rusija sada uzvraća, ali bez značajnijeg prodora. Međutim, postoji bojazan da zbog izostanka neophodne zapadne pomoći ukrajinske snage neće moći predugo da izdrže ruske napade.
Vajt: Izveštaji sugerišu da je situacija na frontu skoro statična. U ukrajinskoj kontraofanzivi prošle godine je ostvaren mali napredak, jer je ruska odbrana jaka i teško ju je probiti.
Nedavno su ruske snage zauzele Avdijevku, što ima delimično simbolički, a delimično i strateški značaj. Ovaj grad je važan za držanje dva regiona, Donjeck i Luhansk, u Donbasu na istoku.
Jedan od uspeha Ukrajine je obezbeđivanje zaštićenog prolaza kroz Crno more. Brodovi koriste ovaj koridor za izvoz ukrajinskog žita. Pomorski put prolazi kroz rumunske i bugarske teritorijalne vode, a branjen je i ukrajinskim odbrambenim sistemima sa kopna.
Putin želi obnovu neke varijante Sovjetskog Saveza
RSE: Šta su ciljevi Rusije? Da osigura dobitke sa početka invazije kada je osvojila većinu od četiri regiona, koje je proglasila delovima svoje države? Kasnije su ruske trupe delimično potisnute iz ovih oblasti.
Da li Rusija ima i dodatne ciljeve, tačnije da pokori veći deo Ukrajine?
Vajt: Putinov prvobitni cilj je bio da osvoji Ukrajinu i najverovatnije uspostavi marionetski režim. To je jasno imajući u vidu da su ruske snage direktno poslate u napad na Kijev.
Putinov kratkoročni cilj je da zadrži delove Ukrajine koje je Rusija zauzela u sadašnjem sukobu i još uvek drži. To bi mu omogućilo da uveri rusku javnost da je osigurao pobedu.
Šta je Putinov dugoročni cilj? Možda da se stvori nešto nalik Sovjetskom Savezu. Naravno, Putin je opisao raspad SSSR-a 1991. godine kao "dezintegraciju istorijske Rusije pod imenom Sovjetskog Saveza" zbog čega žali.
Takođe, treba podsetiti i na Putinove komentare o Petru Velikom. U vreme njegove vladavine Rusija je ostvarila veliku ekspanziju, o kojoj se od tada može govoriti i kao nekoj vrsti imperijalne sudbine.
Putin sada može da pokuša da poništi, preokrene dezintegraciju Sovjetskog Saveza ili aneksijom bivših članica, ili njihovim pretvaranjem u satelitske države.
U takav plan bi se svakako uklopilo i osvajanje Ukrajine, kao i polusatelitski status Belorusije.
Ako je plan obnova Sovjetskog Saveza u nekom obliku sa uspostavljanjem satelitskih država po ugledu na stari Varšavski pakt, onda ne čudi zabrinutost vlada baltičkih država i Moldavije.
RSE: Ali, u kojoj meri je to realno jer to bi značilo povratak pod okrilje Moskve Ukrajine, Gruzije, Moldavije, Azerbejdžana, Jermenije, baltičkih i centralnoazijskih država?
Vajt: Mislim da ništa nije neizbežno. Ali ako bi se ukazala dobra prilika za Putina, kao što je eventualni povratak Trampa u Belu kuću, to bi mogla da bude prekretnica u smislu povlačenja američkih garancija.
To bi pružilo priliku Kremlju da iskoristi svoju superiornost u nuklearnom oružju, ili jednostavno zapreti njime nekolicini malih država koje su sada u krizi, da će biti vraćene u rusko okrilje, u okrilje bivšeg SSSR-a.
Te zemlje nemaju velike vojne kapacitete i za koje druge države možda ne žele da bukvalno stradaju u rovu. Stoga neko može zaključiti da su moguće tajne ruske operacije u Moldaviji ili u Gruziji. Ja ne tvrdim da će se to desiti ili neće.
Ali dosta je nepoznanica i spekulacija koje se ne mogu potvrditi za pet, možda ni za 50 godina.
Evropa mora da udvostruči pomoć zbog izostanka američke
RSE: Sposobnost Ukrajine da brani i na kraju potisne ruske snage u velikoj meri zavisi od podrške Zapada. Dok je EU konačno odobrila paket od 50 milijardi evra, američka pomoć od 60 milijardi dolara je i dalje na čekanju zbog protivljenja republikanaca u Predstavničkom domu.
U slučaju da ne dođe do promene u otključavanju američke pomoći, kakvi su izgledi da Ukrajina izdrži ruske napade, a zatim krene u kontraofanzivu?
Vajt: Ova pitanja su teška čak i za vojne stručnjake. Uz američku pomoć Ukrajina bi mogla da izdrži ruske napade. To je pokazala. Možda čak i bez pomoći SAD, ako evropski saveznici u NATO-u učine sve što mogu, Ukrajina bi mogla da zadrži Rusiju da ne krene dalje izvan teritorija koje trenutno kontroliše.
Ali evropske članice Severnoatlantske alijanse bi imale problem da nadoknade nedostatak američke pomoći. Do sada je ukupna evropska vojna pomoć Ukrajini bila približna američkoj.
Dakle, nadoknađivanje gubitka američke pomoći na stalnoj osnovi bi značilo da evropski saveznici udvostruče svoju vojnu podršku. To je moguće ako i dalje bude postojala politička volja, ali nema garancija da će tako i ostati.
Ako ne bude američke pomoći, evropski saveznici u NATO-u bi mogli da iskoriste zamrznutu rusku imovinu za podršku Ukrajini – pošto se većina ovih sredstava nalazi u Evropi. Britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Kameron založio se za to na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu.
Naravno, nema garancija da bi Ukrajina mogla da izvede uspešnu kontraofanzivu u kojoj bi povratila okupiranu teritoriju, čak i uz američku pomoć.
Ruske snage su se ukopale postavljajući zamke za tenkove i minska polja, zbog čega ukrajinske trupe neće moći da ih potisnu.
Zamrznuti konflikt sumorna mogućnost
RSE: Kako se može završiti rat u Ukrajini: kao primirje, zamrznuti konflikt, ili pobeda jedne strane?
Vajt: I kada bi Rusija pristala na neki dogovor, ništa neće biti "uklesano kao u kamenu", kada je ona u pitanju.
Zamrznuti konflikt u kojem Rusija nastavlja da drži ukrajinsku teritoriju je sumorna mogućnost.
Ali, privremeni aranžman može trajati mnogo godina, a privremene linije razdvajanja mogu da se učvrste. Evropski saveznici i sadašnja američka administracija možda neće priznati rusku okupaciju. Situacija može biti drugačija ukoliko Donald Tramp dođe na čelo SAD-a.
On bi mogao da prizna ruske dobitke ako pokuša da nametne takozvani mirovni sporazum Ukrajini, a ona odbije da to prihvati.
To bi moglo da dovede do stvarne podele u stavu između evropskih saveznika i Trampove Amerike prema Putinu i ruskim dobicima.
S druge strane, američka administracija posle Trampa mogla bi da se distancira od toga.
Evropski saveznici u NATO-u treba da budu strpljivi i shvate da čak i ako Tramp postane sledeći predsednik SAD, republikanski ili demokratski predsednik koji bi ga nasledio (2028. godine) mogao bi da poželi da se Sjedinjene Države vrate na pro-NATO i pro-EU poziciju.
Moguć, ali malo verovatan ruski napad na Baltik
RSE: Mnogi evropski zvaničnici su u poslednja dva meseca izrazili zabrinutost da je, ako Rusija ne bude poražena u Ukrajini, sledeći rat samo pitanje vremena, odnosno da bi mogla da napadne Gruziju, Moldaviju ili baltičke države.
Da li je ta opasnost stvarna ili ovi glasovi imaju za cilj da osnaže podršku javnosti za povećanje finansiranja decenijama zapostavljenih evropskih armija?
Vajt: Moguće je da bi Trampova administracija uskratila pomoć Ukrajini, nametnula joj takozvani mirovni sporazum i dozvolila Rusiji da zadrži ukrajinsku teritoriju koju je zauzela u dosadašnjem ratu.
Uostalom, on je više puta izjavio da će završiti rat u Ukrajini za 24 časa. To bi verovatno značilo duž postojećih linija, odnosno zadržavanje trenutne kontrole teritorija.
To bi značilo odustajanje SAD od odbrane Evrope. Putin bi to mogao da vidi kao priliku da napadne jednog ili više njegovih suseda iz NATO-a, oslanjajući se na pretnju ili čak upotrebu taktičkog nuklearnog oružja.
Opasnost od, recimo, ruskog napada na baltičke zemlje je realna, ali takav atak je još uvek malo verovatan. Ratni kapaciteti Rusije su iscrpljeni.
I Tramp je, kao i Putin, nepredvidiv. Ako Tramp bude smatrao da je izdejstvovao "mir" u Evropi time što je naterao Ukrajinu da preda neku teritoriju Putinu, mogao bi loše reagovati ako bi ruski predsednik napao jednu od baltičkih država.
Ipak, mnogi su tvrdili da ruska invazija na Ukrajinu nije izgledna, ali je do nje došlo.
Pokušaj očuvanja evropskog jedinstva
RSE: U slučaju ruskog napada na članicu NATO-a, da li će Alijansa ostati na okupu s obzirom na ponovljene Trampove izjave, uključujući i onu nedavnu da bi se SAD mogle da se povuku iz nje?
Vajt: U slučaju da je Tramp u Beloj kući i jasno stavi do znanja da američke snage neće delovati protiv ruskih, onda bi evropski saveznici u NATO-u nastojali da ostanu zajedno.
Većina evropskih članica Severnoatlantske alijanse je na putu da izdvoji obećanih dva odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) za odbranu. One zajedno imaju dovoljno konvencionalnih vojnih kapaciteta da snažno udare po Rusiji, mada ne zadugo, jer su njihove vojne zalihe iscrpljene.
Ruske vojne zalihe su takođe iscrpljene.
Šta ako Rusija izvrši invaziju, recimo, na baltičke države i jasno stavi do znanja da je spremna da upotrebi nuklearno oružje?
Čak ni takva Putinova taktika ne bi zaštitila njegove snage od sinhronizovanih NATO napada konvencionalnim oružjem.
Ali, stvarna upotreba ruskog taktičkog nuklearnog oružja mogla bi da promeni vojnu kalkulaciju. Tada bi jedna ili više članica NATO-a mogle da se povuku iz sukoba.
Prednost Rusije u nuklearnom oružju
RSE: Da li bi Evropa mogla sama da se odbrani od eventualnog ruskog napada, bez podrške SAD?
Vajt: Većina evropskih članica NATO-a troši više za odbranu ili je na putu da to učini. Zajedno, one na papiru mogu u velikoj meri da pariraju Rusiji u pogledu konvencionalne vojne vatrene moći i ona će se verovatno povećati u narednim godinama, ako se evropski saveznici pridržavaju svojih obaveza.
"Konkurentska prednost" Rusije je u nuklearnom oružju. Nepoznanica je kako bi se to pretvorilo u praktičnu prednost na bojnom polju ako bi Rusija htela da izvrši invaziju, recimo, na Baltik.
Da li bi prva ruska upotreba nuklearnog oružja u Evropi imala politički negativne strane u odnosima sa njenim saveznicima, posebno sa Kinom? Kina je tradicionalno vodila snažnu politiku zabrane prve upotrebe nuklearnog oružja. Ipak, čini se da je nedavno razvodnila tu politiku.
Veliko, ozbiljno pitanje za Evropu koja bi želela da se odbrani od Rusije bez pomoći SAD je da li treba da poveća sopstveni nuklearni arsenal - svakako taktički, a moguće je i strateški.
Kad kažem da je to pitanje za Evropu, mislim, naravno, da je to pitanje za pojedine evropske zemlje. Da li Francuska želi da poveća svoju nuklearnu sposobnost na bojnom polju? Da li, recimo, Poljska želi da nabavi nuklearno oružje?
RSE: Da li bi Francuska i Velika Britanija uzvratile nuklearnim udarom ako Rusija upotrebi taktičko nuklearno oružje na baltičke države?
Vajt: Ubeđen sam da ne bi. Strateški nuklearni arsenali Francuske i Velike Britanije čine kapaciteti za krajnju nuždu i dizajnirani su da unište velike ruske gradove kao odmazda za nuklearne napade na civilne centre u Francuskoj i Velikoj Britaniji.
Njihovo postojanje će verovatno odvratiti Rusiju od nuklearnih napada na Francusku i Veliku Britaniju. Ali, oni ne bi odvratili Rusiju od upotrebe taktičkog nuklearnog oružja protiv, recimo, Poljske ili baltičkih zemalja.
Rusija polaže nade u dolazak Trampa na vlast
RSE: Kako bi izgledao takav rat između Evrope i NATO-a protiv Rusije? Bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev je nedavno negirao da se njegova zemlja priprema za rat sa NATO-m, ali da ako do njega dođe, biće "asimetričan".
"Imajući u vidu nesamerljivost naših vojnih potencijala, mi jednostavno nećemo imati izbora. (Naš) odgovor će biti asimetričan. U cilju zaštite teritorijalnog integriteta naše zemlje koristiće se balističke i krstareće rakete sa specijalnim bojevim glavama. To je zasnovano na našoj vojnoj doktrini i svima je dobro poznato da ako to toga dođe, to će biti apokalipsa, kraj svega", rekao je Medvedev.
Vajt: Ova izjava Medvedeva, koju je objavio TASS ranije ovog meseca, zvuči kao opravdanje za prvu upotrebu nuklearnog oružja u slučaju direktnog sukoba između zemalja NATO-a i Rusije.
Na jednom nivou, to je ponavljanje ranijih izjava sa početka sukoba u Ukrajini da Rusija ima više bojevih glava od NATO-a uključujući i SAD.
One imaju za cilj da odvrate evropske političare i javno mnjenje od zauzimanja preoštrog stava protiv Rusije. Ova izjava nagoveštava izglede za međusobno uništenje.
Na drugom nivou, mogla bi da se protumači i kao očekivanje i nadanje Trampovom predsednikovanju te da bi u tom slučaju SAD mogle da ostanu po strani u NATO-u.
Možda Medvedev upozorava da "vi, evropski saveznici u Severnoatlantskoj alijansi ne biste imali odgovor na rusko nuklearno oružje".
Moguća negativna Trampova reakcija na ruski napad na Baltik
RSE: Da li će Rusija pokrenuti udar na NATO s obzirom na to da rat u Ukrajini smatra delom svog obračuna sa njim?
Vajt: Samo ako bi Putin bio siguran da SAD neće odgovoriti. To bi se moglo dogoditi pod Trampovim predsedništvom.
To znači ako Tramp nametne nagodbu o Ukrajini koja podrazumeva prepuštanje dela svoje teritorije Rusiji i signalizira Putinu da SAD neće braniti Evropu.
Naime, ako se Ukrajina odupre takvom dogovoru o "predaji" teritorija, Tramp bi mogao da se okrene protiv nje i saopšti da se SAD neće boriti za Evropu.
Ali nije sigurno da bi Tramp popustio u slučaju Putinovog napada na suseda iz NATO-a nakon što je – po njegovom mišljenju – dao mir Ukrajini i Evropi i pronašao rešenje za ukrajinsko-ruski rat.
Tramp je nepredvidiv. Čak i u okolnostima koje su najpovoljnije za Putina, nije izvesno da li će se odlučiti da napadne suseda iz NATO-a nakon što su njegove snage pretrpele takve gubitke, a vojne zalihe su tako iscrpljene.
Posebna uloga Poljske i Finske
RSE: U slučaju da SAD ostanu po strani, ko bi u slučaju ruskog napada preuzeo glavni teret: Poljska, nordijske zemlje, Nemačka, Francuska, Velika Britanija? Šta je sa drugima poput Italije, Španije, Mađarske, Slovačke, Turske?
Vajt: U teoriji, svi, ali neki bi bili aktivniji od drugih. Očekujte da će Poljska biti ključni igrač. Njena geografija je stavlja u srce svakog mogućeg sukoba. Ona troši više od dva odsto svog BDP-a na odbranu i ne veruje Rusiji.
Ona će do 2030-ih imati više tenkova nego Velika Britanija, Nemačka, Francuska, Holandija, Belgija i Italija zajedno. Ali šta je sa spremnošću za borbu, recimo, 2027?
Poljska za sada ima 460 tenkova, uključujući 29 američkih tenkova Abrams isporučenih u januaru ove godine.
Taj kontingent bi se povećao za nekoliko stotina do 2027. Poljska vojska trenutno ima 187.000 pripadnika, 48 modernih borbenih aviona, a do trenutka kada bi došlo do sukoba u Evropi bez podrške SAD, verovatno bi mogla da nabavi oko 150.
Neke male zemlje mogle bi da igraju nesrazmerno veliku ulogu. Finska ima impresivnu modernu vojnu opremu, mobilisanu vojsku sa 280.000 pripadnika i među najjačim artiljerijskim snagama u Evropi.
U NATO-u bez SAD, Francuska bi verovatno igrala aktivnu ulogu u proširenju odbrambene uloge EU i pritiska na Nemačku da učini isto.
Čini se da je invazija Ukrajine u svakom slučaju dovela do promene razmišljanja u Nemačkoj, priznanja da je pogrešno procenila Putina pa je posvećena povećanju potrošnje na odbranu.
Velika Britanija bi se verovatno pridržavala svojih obaveza prema NATO-u, želeći da blisko sarađuje sa Francuskom i Nemačkom.
Tenkovske snage Velike Britanije su 2023. godine vežbale u Nemačkoj sa domaćim ove godine. Velika Britanija raspoređuje 20.000 vojnog osoblja u NATO vežbi "Steadfast Defender" (Nepokolebljivi branilac).
Italija je nedavno povećala svoju vojnu potrošnju i učestvovala u NATO vežbi nuklearne spremnosti.
Uspon evropskih populista slabi podršku Ukrajini
RSE: Da li će Evropa ostati ujedinjena u slučaju ruske agresije na, recimo, baltičke države, ili će ih žrtvovati računajući da Rusija neće dalje eskalirati sukob, s obzirom na trenutne političke podele unutar EU, uključujući izglede za uspon krajnje desnice na predstojećim izborima za Evropski parlament?
Vajt: Ovo su velika, ključna pitanja na koja se ne može odgovoriti, zbog višestruko nepredvidivih varijabli.
Krajnja desnica, odnosno populizam nije siguran indikator divljenja ili tolerisanja Putina.
Desničarska populistkinja Đorđa Meloni nije obožavateljka Putina, a bivši populistički lider Velike Britanije Boris Džonson jedan je od najžešćih pristalica Ukrajine i pokušava da pridobije podršku za Ukrajinu u republikanskim krugovima (u SAD-u).
Istovremeno, Orban i Fico su proputinovski orijentisani, kao i Gert Vilders, iako njegova uloga u budućoj holandskoj vladi može biti ne tako odlučujuća.
Mislim da mogu više da zabrinjavaju uspesi populista i njihovo učešće u nacionalnim vladama nego dobici u Evropskom parlamentu, ali i jedno i drugo bi moglo da oslabi evropsku podršku Ukrajini i vojni odgovor na rusku agresiju.
Daleko je od izvesnog da bi Evropa ostala ujedinjena ako Rusija napadne, recimo, baltičke zemlje, a SAD ostanu po strani.
Pretnja ili upotreba nuklearnog oružja od strane Putina mogla bi da odvrate neke zemlje od dosadašnje politike, zbog zabrinutosti njihovih lidera i stanovništva za posledice po sopstvene oružane snage i civilnu infrastrukturu.
SAD će smanjivati prisustvo u Evropi
RSE: Imajući u vidu Trampove izjave i sveukupno okretanje SAD ka Kini kao prioritetu, da li će zvanični Vašington smanjiti prisustvo u Evropi, odnosno prepustiti odbranu uglavnom Evropljanima?
Vajt: SAD će u budućnosti verovatno smanjiti svoje prisustvo u Evropi. Ali, to ne znači automatski i napuštanje starog kontinenta.
Čak i sa preokupacijama SAD-a na drugim mestima, Evropa bi i dalje mogla da služi američkim interesima zadržavajući baze, snage i nuklearne kapacitete. Evropa bi mogla da obezbedi baze za američke operacije u drugim delovima sveta.
Putin želi kolaps NATO-a
RSE: Šta je krajnji cilj Rusije kada je reč o odnosima sa NATO-om i da li je moguće da se oni nekako poprave ili je to nemoguće u ovim okolnostima?
Vajt: Putinov opšti cilj je, kao što sam rekao, obnova nečega što liči na bivši SSSR. Neće biti saglasnosti i rešenja između NATO-a i Rusije, osim ako se Putinov naslednik ne odrekne tog cilja, ili ako se Alijansa ne povuče pred ruskom dominacijom.
Putinova Rusija je kriva za agresiju i ratne zločine protiv Ukrajine, a saveznici Ukrajine u NATO-u i EU je smatraju odgovornom za štetu koja se meri stotinama milijardi evra.
Putin ne želi odnos sa NATO-om, već njegov kolaps, formalno-pravni ili faktički, i nada se da bi mu Donald Tramp mogao pomoći da ostvari tu svoju ambiciju.
Malo verovatan treći svetski rat
RSE: Da li smo na ivici trećeg svetskog rata ili konsenzusa o osnovnim principima na kojima bi svet trebalo da počiva, ili makar da se omogući neka vrsta koegzistencije?
Vajt: Treći svetski rat je malo verovatan. Putin bez sumnje ima mnogo mračnih misli, ali one uglavnom upućuju na njegovo samouzdizanje, a ne na mučeništvo.
Ne postoji konsenzus o tome kako treba da se upravlja svetom.
Koegzistenciju uglavnom imamo, isprekidanu sukobima koji još nisu egzistencijalna pretnja za čitavo čovečanstvo. Možda je to najbolje čemu se možemo nadati.
Navaljni predstavlja najbolji deo Rusije
RSE: Da li smrt Alekseja Navaljnog može na bilo koji način da utiče na kalkulacije Kremlja kada je reč o ratu u Ukrajini i uopšte odnose prema Evropi?
Vajt: Smrt Navaljnog nas podseća na represivne mere koje Putin mora da preduzme da bi osigurao svoju vlast.
Navaljnijev život i njegov karakter dokazuje nešto u šta je verovao. Da Putin nije Rusija, kako je Navaljni voleo da kaže.
Da sve što je najbolje u Rusiji (a Navaljni je svakako bio deo toga) predstavlja istvovremeno sve najbolje u bilo kojoj zemlji. A Navaljni nam je nagoveštavao, davao nadu kako bi nova Rusija mogla da izgleda.
Slobodna Rusija sa slobodnim medijima, snažnom borbom protiv korupcije, zatvorima rezervisanim za prave kriminalce, inspirativnim liderima, poput Navaljnog, kojima bi se divili širom sveta, a ne samo kod kuće.
Navaljni nas je podsećao da Rusi ne moraju biti naši neprijatelji. Oni bi mogli i trebali biti naši bliski prijatelji, saveznici i trgovinski partneri.
Naravno, demokratska Rusija i dalje može biti nacionalistička i neliberalna. Isto važi i za Kinu.
Ne postoji zacrtana i garantovana budućnost za bilo koju zemlju. Ruska pravoslavna crkva ne bi bila borac za prava homoseksualaca, koliko god demokratska Rusija ojačala u budućnosti.
To što sam rekao o Navaljnom je lični stav, izraz nade da će otvorena Rusija biti liberalnija.
No, sumnjam da ću to doživeti.
