Ministarka za evropske integracije u Vladi Srbije Jadranka Joksimović istakla je da Vašingtonski sporazum u Srbiji neće proći samo kao puka epizoda, s obzirom da je Srbiji stalo do toga da ima što bolje odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama, "koji su se dugo kretali po putanji korak napred – dva koraka nazad".
To je, kako je rekla u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE), dobro i za region jer taj sporazum nije samo pitanje Srbije.
I saradnja sa SAD i evropski pravac
Vašingtonskim sporazumom, potpisanim 4. septembra između predsednika Srbije Aleksandra Vučića i kosovskog premijera Avdulaha (Avdullah) Hotija, u prisustvu američkog predsednika Donalda Trampa (Trump), i uspostavljanjem kancelarije Međunarodne korporacije za razvojno finansiranje (DFC) u Beogradu nepune tri sedmice kasnije, "učinjen je značajan korak na podizanju ukupne razvojne saradnje sa Sjedinjenim Američkim Državama na viši nivo", rekla je Joksimović.
Ona je dodala i da će to svakako doprineti i daljem razvoju sveukupnih odnosa između SAD i Srbije.
Otvaranje kancelarije DFC u Beogradu, prema njenim rečima, "govori o tome da su SAD visoko zainteresovane za region i za Srbiju, kao ekonomski noseću zemlju regiona".
S obzirom na stabilnu ekonomsku situaciju u Srbiji, takvu američku zainteresovanost za Srbiju ona smatra potpuno prirodnom.
U pogledu dalje spoljnopolitičke orijentacije Srbije, Joksimović je istakla da postoji jasno definisan spoljnopolitički pravac Srbije – a to su evropski put i evropske integracije zemlje. O tome da to ostaje strateški prioritet i ove i sledeće vlade, podseća ona, više puta je govorio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Joksimović je istakla i da bez obzira na predstojeće izbore, spoljna politika SAD nije nešto što se menja od danas do sutra.
"Svaka ozbiljna država poštuje sopstveni potpis na dokumentima, to je uzus međunarodnog prava", rekla je ona i dodala da se može eventualno diskutovati o tome da li će taj sporazum biti u fokusu administracije demokratskog kandidata Džoa Bajdena (Joe Biden), ukoliko je bude on predvodio, u meri u kojoj je bio predsedniku Donaldu Trampu.
Zvanični Beograd, kao i predsednik Donald Tramp, koji je u predizbornoj kampanji, sporazum smatra istorijskim.
To je dan nakon njegovog potpisivanja istakla premijerka Srbije Ana Brnabić u intervjuu za beogradsku Prvu televiziju.
Koja vrata su se otvorila, a koja nisu zatvorila?
Međutim, zvaničnici Srbije su svoje diplomatske aktivnosti nakon sporazuma u Vašingtonu usmerili i na susrete sa kineskim i ruskim zvaničnicima, tokom kojih su uveravali da će Srbija nastaviti sa svojom spoljnom politikom balansiranja.
"Otvaramo zaista vrata za neku, nadam se, još više stratešku saradnju sa SAD", rekla je Brnabić i u istoj rečenici dodala da "to ne kompromituje nikako našu saradnju sa bilo kojim našim partnerom, ni sa Kinom, ni sa Ruskom Federacijom. Sporazum otvara jedna vrata, ali ne zatvara sva druga".
- Vučić obavestio Putina o razgovorima u Vašingtonu i Briselu
- Vučić obavestio ambasadorku Kine o razgovorima u Vašingtonu i Briselu
Dovodili se u pitanja saradnja sa Huawei?
To je i demonstrirala i kasnijim susretom sa kineskom ambasadorkom Čen Bo prilikom otvaranja Centra za inovacije i digitalni razvoj kompanije Huavej (Huawei) u Beogradu 14. septembra.
Brnabić je, odgovarajući na pitanja novinara o eventualnom uticaju nekih tačaka Vašingtonskog sporazuma na odnose sa Huavejom, istakla da ni Srbija nije zainteresovana za nepouzdane tehnologije, već joj je interes da tender za uvođenje 5G mreže bude otvoren i transparentan, uz poštovanje međunarodnih standarda.
Deveta tačka sporazuma iz Vašingtona kaže da će obe strane u svojim mobilnim mrežama zabraniti upotrebu 5G opreme, koju isporučuje neproveren prodavac.
Brnabić je rekla da je o tome razgovarala i sa predstavnicima kompanije Huavej i da su obe strane "apsolutno isto" razumele tačku sporazuma iz Vašingtona.
Ona je istakla da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić "uspeo… da zadrži otvorena vrata sa svim partnerima, ne dovodeći Srbiju u nezavidan položaj da prekrši svoje norme".
Srbija „bratski“ sa Kinom
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u 30. septembra, da je "ponosan na prijateljstvo" Srbije i Kine, te da će one uspeti da očuvaju bratske i prijateljske odnose i da Srbija, bez obzira na pritiske kojima bude izložena, "neće dovoditi u pitanje prijateljstvo sa Kinom".
"Nisu laka vremena iza nas, verovatno su još teža ispred nas, ali u njima moramo da dokažemo naše prijateljstvo. Na verovatno najtežem mestu na svetu za iznošenje nečeg pozitivnog o Kini (u Vašingtonu), ja sam rekao da imamo vrlo dobre odnose s Kinom. To govori o snazi našeg prijateljstva", rekao je Vučić na prijemu u ambasadi Kine u Beogradu, povodom Dana državnosti Kine.
Vučić je i 11. septembra obavestio ambasadorku Kine Čen Bo o razgovorima koje je delegacija Beograda vodila sa delegacijom Prištine u Vašingtonu i Briselu, saopšteno je na zvaničnoj internet stranici predsednika Republike.
Tada je poručio da će Srbija nastaviti da razvija bilateralnu saradnju sa Kinom, kao pouzdanim partnerom, u svim oblastima, uključujući i oblast telekomunikacija.
- Specijal RSE: 'Kinesko čudo' na Balkanu
Dva dana ranije je šef Vladine kosovske kancelarije Marko Đurić o vašintonskom sporazumu odvojeno razgovarao sa ruskim ambasadorom Aleksandrom Bocan-Harčenkom i ambasadorkom Kine u Srbiji Čen Bo.
Đurić je, kako se navodi u saopštenju kosovske kancelarije, izrazio uverenje u nastavak prijateljstva Aleksandra Vučića i (kineskog predsednika) Si Đinpinga, a Bocan-Harčenku je poručio da Srbija računa na pomoć Rusije i da je pouzdan prijatelj Rusiji.
Grenel: Sporazum okreće region od Rusije i Kine
Međutim, poruke iz Vašingtona bile su jasne - sporazum će, uz insistiranje na ekonomiji, imati posledice i na spoljnopolitičkoj sceni.
To je izjavio specijalni predstavnik američkog predsednika za dijalog između Srbije i Kosova Ričard Grenel (Richard Grenell) pet dana po potpisivanju vašingtonskog dokumenta za portal ACLJ.org.
Grenell je rekao da su Sjedinjene Države takođe pokušale da region učine prozapadnijim, što ga okreće od Rusije i Kine.
Server: Taktički potezi Srbije
Profesor na američkom Džons (Johns) Hopkins univerzitetu i stručnjak za Zapadni Balkan, Danijel Server (Daniel Serwer), poteze Beograda prilikom potpisivanja vašingtonskog sporazuma i kasnije izjave državnih zvaničnika ne vidi kao signale strateškog spoljnopolitičkog zaokreta Srbije ka SAD:
"Potezi u pravcu Vašingtona izgledali su mi taktički. Podrška Srbije opoziciji (Milu) Đukanoviću (predsedniku Crne Gore i do skora vladajućeg DPS) u Crnoj Gori, odbijanje prihvatanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta Kosova, sve veća simpatija prema (Miloradu) Dodiku (srpskom članu predsedništva Bosne i Hercegovine) i kontinuirana bliskost Moskvi u vojnim pitanjima i Pekingu u pogledu investicija izgledaju mi mnogo više kao strateški potezi", rekao je Server za RSE.
Sekulović: Ističe vreme 'politike četiri stuba'
Vlatko Sekulović, politički analitičar i bivši šef pregovaračkog tima Srbije o Centralnoevropskom ugovoru o slobodnoj trgovini (CEFTA), za RSE kaže da u Srbiji još ima kolebanja, da još nije sasvim jasno da li će se Beograd posle vašingtonskog sporazuma markantnije distancirati od Rusije i Kine.
Ostaje i pitanje, dodaje sagovornik RSE, da li će Srbija menjati svoju spoljnu politiku zasnovanu na famozna četiri stuba (EU, SAD, Rusija, Kina), koja, podseća on, potiče još iz mandata Demokratske stranke tadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića.
"SAD će i nadalje ostati posvećene sprovođenju vašingtonskog sporazuma i u tom kontekstu će Srbija morati da jača partnerstvo i da usklađuje spoljnu i unutrašnju politiku sa SAD i Evropskom unijom, što će značiti automatsko udaljavanje od Rusije i Kine", zaključuje Sekulović.
On je naglasio da su Vašingtonskim sporazumom sve strane prihvatile obavezu da u oblasti bezbednosti koriste najsavremenije tehnologije SAD, što će obezbediti priključivanje Beograda i Prištine sistemu bezbednosti na čelu sa SAD, "posebno u delu sajber prostora, gde", kako kaže, "bukte napadi kineskih i ruskih hakera".
Odnosi sa Izraelom (otvaranje trgovinskog predstavništva Srbije u toj zemlji i iduće godine i premeštanje ambasade u Jerusalim) i sajber-bezbednost se, podvlači Sekulović, primenjuju odmah, dok će za energetsku diversifikaciju, koja bi Srbiju učinila manje zavisnom od ruskog gasa, trebati malo više vremena.
Jakšić: Sastav buduće vlade otkriće odnos prema Rusiji
Spoljnopolitički komentator Boško Jakšić za RSE kaže da "iako vašingtonski sporazum deluje kao tektonska promena", prerano je za zaključivanje hoće li se Srbija bitnije udaljavati od oslonca na Rusiju i Kinu.
"Što se budućeg odnosa prema Rusiji tiče, znaćemo više kad bude formirana nova vlada jer će njena kompozicija biti ogledalo raspoloženja vlasti", kaže Jakšić za RSE.
On veruje da predsednik Srbije Aleksandar Vučić "ima strahove od predsednika Rusije Vladimira Putina koji nisu otklonjeni zbližavanjem sa (američkim predsednikom) Donaldom Trampom i trudiće se da nastavi balansiranje jer bi mu bilo suviše riskantno da prema njemu napravi oštriji zaokret, poput onog koji je svojevremeno napravio crnogorski predsednik Milo Đukanović u Crnoj Gori".
Iako će, kako kaže, nova vlada biti lakmus odnosa prema Kremlju, pre svega to da li će kadar Socijalističke partije Srbije (SPS), koji se percipira kao najjači kanal uticaja Rusije, kao i do sada imati sektor energetike, Jakšić, ipak, ne očekuje da će Vučić imati smelosti da napravi oštriji rez prema Putinu, koji, kako je već demonstrirao nad nekim drugim zemljama, poput Ukrajine, uvek Srbiji može da uskrati gas od kojeg je u potpunosti zavisna.
Registrovan pozitivniji odnos građana Srbije prema SAD
Poseta američkog predsednika Donalda Trampa Srbiji poboljšala bi odnose Beograda i Vašingtona, a poboljšanju bi doprinelo i rešavanje pitanja Kosova, pokazalo je ispitivanje javnog mnjenja o odnosima Srbije i Amerike koje je sproveo Institut za evropske poslove.
Prema tom istraživanju, više je onih koji misle da je važno imati dobre odnose i sa Amerikom i sa Rusijom, a manje onih koji SAD vide kao neprijateljsku zemlju.
Istraživanje "Stavovi građana Srbije o Americi" sprovedeno je u martu 2020. na uzorku od 1207 ispitanika.
Kako se navodi u saopštenju Instituta za evropske poslove, prosečna ocena koju su građani Srbije dali odnosima dve zemlje je 2,63 što je blagi porast u odnosu na ranije.
Više od petine ispitanika (20,8 odsto) smatra da bi odnose Srbije i Amerike poboljšalo rešavanje pitanja Kosova.
A gotovo polovina, 49 odsto, smatra da bi poseta predsednika SAD Donalda Trampa poboljšala odnose dve zemlje, dok 35 odsto ispitanika ocenjuje suprotno, a 16 odsto je neodlučno.
Facebook Forum