Dostupni linkovi

Vučić ujedinjuje opozicionare, sami se razjedinjuju


Protest DS u Beogradu, ilustrativna fotografija
Protest DS u Beogradu, ilustrativna fotografija

„Pozivom na poziv“ – tako bi se u najkraćem mogao sažeti odgovor bivših funkcionera Demokratske stranke (DS) i sadašnjih lidera opozicionih partija na poziv demokrata koji predlažu zajedničku saradnju u susret lokalnim izborima u Srbiji. Dok DS traži da se proevropska opozicija obaveže da neće sklapati postizborne koalicije sa Srpskom naprednom strankom (SNS), deo opozicionih lidera poručuje da su identičan predlog ranije uputili demokratama, te da još uvek čekaju odgovor. Istraživali smo da li je od Aleksandra Vučića veća prepreka ujedinjenju demokratske opozicije sujeta njenih partijskih vođa.

Lider demokrata Bojan Pajtić posredstvom medija je uputio poziv proevropskim strankama opozicije da pred ovogodišnje lokalne izbore potpišu deklaraciju o saradnji koja bi obavezala potpisnike da ne stupaju u koaliciju sa naprednjacima. Potpisivanje tog dogovora podrazumevalo bi zajedničku borbu za socijalno odgovornu, pravnu, pravednu i demokratsku državu, naveo je Pajtić.

Gordana Čomić
Gordana Čomić

„Poziv je upućen svim proevropskim strankama i ljudima sklonim vladavini prava, a u odbrani protiv nasilja na lokalnim i pokrajinskim izborima i za izborne pobede u slobodnim gradovima. Dakle, nema jedinstvene koalicije, ali mislim da ima jedinstvenog dogovora da se izborimo protiv nasilja na lokalnim izborima kojem smo svedočili na vanrednim u poslednje četiri godine“, kaže za Radio Slobodna Evropa poslanica Demokratske stranke u Narodnoj skupštini Gordana Čomić.

Sa ovom idejom polovinom decembra je organizovan sastanak na kojem se okupila gotovo cela opozicija, proevropska, ali i proruska konzervativna desnica, sa DSS-om i pokretom Dveri na čelu. Izostali su Socijaldemokratska stranka (SDS) Borisa Tadića i Liberalno-demokratska partija (LDP) Čedomira Jovanovića.

„Da li nisu opozicione stranke ili ih ne zanimaju pošteni izbori, ili su imali preča posla, ja ne znam, ali dobili su uredan poziv”, prokomentarisao je tom prilikom izostanak Tadića i Jovanovića Janko Veselinović, samostalni poslanik, donedavno član Tadićevog SDS-a.

Konstantin Samofalov iz SDS-a, pak, kaže da je ova stranka poziv na saradnju još ranije uputila demokratama.

„Mi sve vreme upućujemo Demokratskoj stranci poziv da se priključi ujedinjavanju vrednosno i politički demokratske opozicije, a koje smo započeli pre više meseci. Podsetiću da smo formirali savez sa Liberalno-demokratskom partijom, Strankom zelenih Srbije, Narodnim pokretom Srbije i Pokretom zapadna Srbija. Stranke našeg saveza su uveliko u ovom projektu i ne vidimo razlog da se pravi više kopija tog projekta, jer samo u jednoj koloni možemo da naparvimo preokret i snažnu opoziciju“, ističe Samofalov.

U Liberalno-demokratskoj partiji ističu da je uslov demokrata o zabrani saradnje sa Vučićevim naprednjacima izlišan.

„Kada smo formirali savez sa SDS-om, jedno od prvih načela je bilo to da mora da se promeni ova nesposobna vlast na čelu sa Srpskom naprednom strankom. Od prvog dana je naš cilj bio taj da nema nikakve saradnje sa vladajućim strankama nakon izbora. Tako da ne vidimo nikakvu potrebu da se dodatno obavezujemo na bilo šta, budući da smo se na tim principima okupili zajedno sa Socijaldemokratskom strankom“, navodi Jovan Najdenov, portparol LDP-a.

Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV), inače koalicioni partner demokrata u pokrajinskoj vlasti, traže da Pajtić prvo potpiše garanciju da se DS više neće raspadati. Bojan Kostreš, generalni sekretar Lige, okarakterisao je Pajtićev poziv kao prvenstveno marketinški potez.

“Jer da je njegova namera ozbiljna seo bi prvo i razgovarao sa Borisom Tadićem, Čedomirom Jovanovićem i Borislavom Stefanovićem, koji su do juče bili njegove partijske kolege, pa bi onda kroz medije nudio savez”, rekao je Kostreš.

Iako datum izbora još uvek nije poznat, čini se da je za glavne opozicione stranke trenutno njihov međusobni odnos mnogo veći problem od vladajuće SNS. Želja za liderstvom i sujete čelnika opozicije mogle bi biti teža prepreka ujedinjenju od Aleksandra Vučića, smatra profesor Vladimir Goati.

Vladimir Goati
Vladimir Goati

„Taj ljudski momenat, ambicije pojedinaca koje su neograničene i koje se oduvek zanemaruju kada se analiziraju političke stranke i politički subjekti uopšte. Priča o mogućnosti saradnje svodi se na to da li oni mogu dobiti veći udeo. To je problem na ovoj jako usitnjenoj sceni i levice i desnice“, objašnjava naš sagovornik.

Nije to, međutim, jedina prepreka ovdašnje opozicije, već i pitanje koju bi političku agendu ona mogla da ponudi kao alternativu, dodaje Goati.

„To je jedan paradoks ove opozicije da ona mora da nađe program koji bi u suštini protivrečio njenom programu koji sada bolje od njih sprovodi stranka koja je bila na suprotnoj strani tog političkog reljefa. Eto, tu je problem i rešenje uopšte nije lako“, zaključuje Goati.

Vreme za rešenje ovih problema polako otkucava. Kako će se demokratski lideri sa tim izboriti, može biti i pokazatelj neodlučnim glasačima ima li smisla uopšte izlaziti na birališta.

XS
SM
MD
LG