Nova vlast ili novi izbori – i dalje je nejasno čemu su bliži građani Beograda.
Nedelju dana uoči konstitutivne sednice Skupštine Grada Beograda, koja je zakazana za 19. februar, nije poznato da li će biti većine za formiranje gradske vlasti.
Uz to opozicione liste "Srbija protiv nasilja" i "Nada za Beograd" optužuju vlast za izbornu krađu i traže nove izbore.
Srpska napredna stranka (SNS) i Socijalistička partija Srbije (SPS), koje su do sada činile gradsku vlast, odbacuju navode o izbornoj krađi.
Iz ovih stranaka poručuju da će se na nove izbore ići jedino ako ne bude dovoljne većine.
Njima za formiranje vlasti u Beogradu nedostaju dva odbornika.
U međuvremenu je Evropski parlament (EP) usvojio Rezoluciju kojom se traži međunarodna istraga o navodnim nepravilnostima tokom izbora, kao i suspenzija evropskih fondova, ukoliko se dokaže da su vlasti bile direktno umešane u izbornu prevaru.
U Rezoluciji usvojenoj 8. februara, EP je pozvao na nezavisnu istragu sa posebnim osvrtom na izbore za Skupštinu grada Beograda i zbog navoda o organizovanim migracijama birača na lokalnom nivou.
Lokalni izbori u Beogradu održani su 17. decembra zajedno sa republičkim i pokrajinskim.
Kakav je stav 'Mi, glas iz naroda'?
Prva adresa naprednjaka je lista "Mi, glas iz naroda" koju je ustalasao poziv nosioca izborne liste SNS-a za Beograd Aleksandra Šapića na razgovore o potencijalnoj saradnji.
Šapić je krajem januara pozvao na razgovor sve koji su prešli cenzus, a naročito listu "Mi glas naroda" koja bi mogla da bude jezičak na vagi.
Njeni predstavnici poručuju da ostaju pri svom ranijem stavu da neće praviti koalicije ni sa kim.
"Nećemo prihvatiti ničiji poziv, sem poziva na nove izbore", naveo je za RSE Dragan Stanojević, jedan od osnivača pokreta "Mi, glas iz naroda".
Stanojević je precizirao da nisu spremni na saradnju ni sa vladajućom SNS, ni sa bilo kojom drugom političkom strukturom.
U pisanom odgovoru na upit RSE u ime ove liste odgovorio je Dragan Stanojević, navodeći da je odluka doneta jednoglasno i da ne postoje mimoilaženja u stavovima.
Ipak je naveo da ne mogu stoprocentno da garantuju za svakog svog odbornika, posebno imajuću u vidu, kako je rekao, "kontradiktorne i čudne" izjave Aleksandra Jerkovića.
Stanojević kaže da razumeju da je svaki odbornik vlasnik svog mandata i da "ne mogu 100 posto da garantuju za svakog".
Aleksandar Jerković, koji je bio nosilac liste "Mi, glas iz naroda" na beogradskim izborima, izjavio je 29. januara za Novu da ne vidi zašto ne bi razgovarali sa bilo kim ko želi da prihvati program ovog pokreta za Beograd i da ga sprovodi.
Pokret "Mi, glas iz naroda" nastao je uoči decembarskih izbora i smatra se njihovim najvećim izneđanjem jer je uspeo da dobije mandate i u republičkom parlamentu i u Beogradu.
"Mi, glas iz naroda" je desno i proruski orijentisan i protiv je članstva Srbije u Evropskoj uniji.
Jedan od osnivača Branimir Nestorović je 11. februara za Prvu TV izjavio da ta lista nema dokaze da su izbori bili neregularni, ali da lokalne izbore u Beogradu treba ponoviti kako bi koaliciji "Srbija protiv nasilja" bio "izbijen iz ruke" argument o navodnoj krađi glasova.
Šta kažu naprednjaci?
U vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci poručuju da će se ići na nove izbore ako nema većine.
To za RSE navodi i član predsedništva SNS-a Vladimir Đukanović.
On tvrdi da naprednjaci već sada imaju većinu, ali kaže da je pitanje koliko je to u redu s obzirom na to da građani na takav način nisu glasali.
Naveo je da pre svega neki od ljudi iz koalicije 'Srbija protiv nasilja' "najviše traže" da uđu sa naprednjacima u vlast.
"Ako bi bilo sa Nestorovićevom opcijom, po meni dolazi u obzir samo ako se potpiše koalicioni sporazum sa grupacijom 'Mi, glas iz naroda' i da svi oni uđu, ako ne idemo na nove izbore", rekao je Đukanović.
Dodao je da bilo kakvi pojedinačni aranžmani sa ljudima sa te liste "ne vode ničemu".
Upitan da li Rezolucija Evropskog parlamenta ima uticaja na njihove planove za Beograd, Đukanović je odgovorio da je to potpuno "nebitna rezolucija" jer ih, kako je naveo, EP "štancuje na dnevnom nivou".
"Za nas je bitno šta kažu ODIHR i OEBS kao relevantne institucije, eventualno kad bi Evropska komisija ili Evropski savet nešto rekli", kaže Đukanović.
Na konstataciju da je Kancelarija OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) dan posle izbora saopštila da su izbore obeležile neregularnosti, Đukanović je odgovorio "videćemo konačni izveštaj".
Konačni izveštaj Kancelarije OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) najavljen je u roku od tri meseca nakon izbora.
U preliminarnom izveštaju međunarodne posmatračke misije je navedeno da su izbore obeležile ozbiljne neregularnosti, zloupotreba javnih sredstava, medijska dominacija predsednika države Aleksandra Vučića, negativna kampanja i širenje straha.
Srpska naredna stranka i državni vrh su odbacili navode o krađi izbora.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je do pre godinu dana bio na čelu SNS, je u više navrata poručivao da su ovi izbori bili "najčistiji i najpošteniji" do sada.
Predsednik Privremenog organa Grada Beograda Aleksandar Šapić nije odgovorio na upit RSE o formiranju većine.
Ranije je izjavio da o tome neće voditi tajne pregovore.
Šta kažu u koaliciji 'Srbija protiv nasilja'?
Dobrica Veselinović, jedan od nosilaca izborne liste "Srbija protiv nasilja" na beogradskim izborima, rekao je za RSE da vlast u Beogradu ne može da se formira zbog "izborne krađe".
"Bilo koja akcija Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije neće oslikavati volju građana", dodao je.
On je izjavio da će 13. februara na koalicionom sastanku biti doneta odluku o konkretnom nastupu na konstitutivnoj sednici 19. februara.
"Ali ne bih mnogo više otkrivao o svemu tome", rekao je dodajući da će opozicija imati odgovor i za scenario da naprednjaci i socijalisti formiraju vlast.
Upitan za navode Vladimira Đukanovića iz SNS-a da pojedini ljudi iz koalicije "Srbija protiv nasilja" žele u koaliciju sa naprednjacima u Beogradu, Veselinović kaže da je to samo jedan "spin koji služi da pojača ovu agoniju".
"Svih 43 odbornika koji su sada izabrani su tu zato što veruju u promenu i demokratiju i tu nema ni reči o tome da ti ljudi prave ikakve dogovore sa SNS niti je to manir", kaže Veselinović.
On kao rešenje za izlazak iz političke krize vidi "ispravljanje svega što je bilo neregularno", navodeći birački spisak, pritiske na birače, medijsku situaciju, a onda i ponavljanje beogradskih izbora.
"Srbija protiv nasilja" je 18. januara Ustavnom sudu predala zahtev za poništavanje beogradskih izbora, ali to ne zaustavlja niti odlaže rokove za konstituisanje Skupštine.
"Srbija protiv nasilja" optužila je vlast da je uticala na izborne rezultate i kroz "dovođenja glasača u Beograd sa strane".
I domaća posmatračka misija CRTA je ocenila da su migracije organizovane na dan izbora uticale na ishod rezultata u Beogradu.
Te navode su predstavnici vlasti odbacili.
Šta kažu u koaliciji 'Nada za Beograd'?
Iz desne koalicije "Nada za Beograd" koju čine Nova Demokratska stranka Srbije (DSS) i Pokret obnove kraljevine Srbije (POKS) je takođe poručeno da neće sa naprednjacima.
"Ovde imate činjenicu da ovi izbori nisu regularni, naročito kada je reč o Beogradu", rekao je za RSE Miloš Jovanović, lider Novog DSS-a.
On je ocenio da će biti tenzija u gradskoj skupštini 19. februara zato što je tu, kako je rekao, "pokradena pobeda" i da je i tako vlast koja je bila u Beogradu izgubila većinu.
"Jedini izlaz iz ovakvih kriza jesu izbori, ali pošteni, fer gde imate medijski pluralizam i da na lokalnim izborima glasaju samo građani koji žive u tim lokalnim sredinama", poručio je Jovanović.
Bursać: Novi izbori bi me iznenadili
Dejan Bursać sa Instituta za političke studije Fakulteta političkih nauka ocenio je za RSE da je izvesnije formiranje vlasti u Beogradu.
On kaže da bi ga novi izbori iznenadili jer "SNS neće sebi dozvoliti da ponovo ide na izbore u Beogradu i da ponovo rizikuje pošto Beograd jeste politička arena u kojoj SNS može da izgubi".
Ponavljanje izbora bilo bi, smatra Bursać, samo po sebi jedna vrsta poraza za SNS u nekom simboličkom smislu.
"A SNS nije stranka koja voli da priznaje poraze. Oni se, kao što znamo, bore i na nivou mesne zajednice da izbegnu takve situacije, tako da je izvesnije da oni 'negde' pronađu ta dva odbornika koja su im neophodna za formiranje većine", naveo je Bursać.
On ne veruje da izveštaj međunarodnih posmatrača može da rezultira ponavljanjem izbora i smatra da bi opozicija trebalo da se fokusira na izbore koji zaista dolaze, a ne na fiktivne beogradske.
Podseća da dolaze izbori u 17 beogradskih opština navodeći da u nekima od njih opozicija ima priliku za pobedu.
Sagovornik RSE primećuje da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić već krenuo u kampanju.
"Najavljuje fabrike, obilazi gradove, obilazi infrastrukturne projekte. To je kampanja za lokalne izbore. A opozicija, čini mi se, već kasni", smatra Bursać.
Konstitutivna sednica Skupštine Beograda mora da bude održana najkasnije 30 dana od dana objavljivanja rešenja o dodeli mandata. Gradska izborna komisija dodelila je odborničke mandate u Beogradu 22. januara.
Skupštine opština i gradova smatraju se konstituisanim kad budu izabrani predsednik skupštine i postavljen sekretar skupštine.
Lokalna skupština mora biti konstituisana u roku od dva meseca od objavljivanja rezultata izbora. Ukoliko se to ne dogodi raspisuju se novi izbori.
