Dok se iz redova posmatrača iz Evropske unije iz dana u dan osuđuju navodi o nepravilnostima na parlamentarnim i lokalnim izborima u Srbiji od 17. decembra, a OEBS-ov izveštaj ukazuje na brojne prekršaje tokom izbornog procesa, oglasili su se i posmatrači iz Rusije kao i Zajednice nezavisnih država.
Za njih izbori su sprovedeni prema najvišim standardima, bez ijedne uočene nepravilnosti.
Posmatrači iz Ruske Federacije imali su samo pohvalne reči, a slične ocene o izborima dali su i predstavnici iz Belorusije i Tadžikistana kao predstavnici Posmatračke misije Interparlamentarne skupštine Zajednice nezavisnih država, čiji su stalni članovi Jermenija, Azerbejdžan, Kirgistan, Kazakstan, Uzbekistan, Tadžikistan, Belorusija i Rusija.
Izbore posmatrali ruski senatori na međunarodnim sankcijama
Senator Ruske Federacije i šef Posmatračke misije Interparlamentarne skupštine Zajednice nezavisnih država Dmitri Vasilenko, ocenio je da su institucije u Srbiji stvorile sve uslove za izražavanje slobodne volje građana.
"Priprema i održavanja vanrednih izbora za poslanika Skupštine Srbije bio je u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom i međunarodnim standardima održavanja demokratskih izbora", poručio je Vasilenko, a pronosi dnevni list "Politika".
Dmitrij Vasilenko je član Komiteta Saveta Federacije za nauku, obrazovanje i kulturu, predstavnik Saveta Federacije u Zakonodavnoj skupštini Lenjingradske oblasti.
Na sankcijama je EU, USA, Kanade, Švajcarske, Australije, Novog Zelenda i Ukrajine, zbog kako navodi švajcarski Sekretarijat za ekonomske poslove, ratifikovanja odluka Ugovora o prijateljstvu, saradnji i uzajamnoj pomoći između Ruske Federacije i Donjecke Narodne Republike i između Ruske Federacije i Luganske Narodne Republike i pružanje političke i ekonomske podrške ruskoj aneksiji ukrajinskih teritorija.
Ovaj Ugovor je potpisan nakon što je u februearu 2022. Rusija priznala nezavisnost samoproglašenih država - Luganske i Donjecke Narodne Republike kao suverenih nacija. Njime se između ostalog potpisnicama daje pravo da "grade i poboljšavaju vojnu infrastrukturu, baze i druge objekte na svojim teritorijama".
Poput Dmitrija Vasilenka, iz istog razloga na sankcijama je i Jurij Fjodorov, ruski senator koji je takođe nadgledao izbore u Srbiji.
Fjodorov je u drugom mandatu senator Državnog saveta ruske Udmurtske Republike.
Prethodno je bio na čelu ruske kompanije Belkamneft LLC koja se specijalizovala za bušenje i tretman nafte.
Nakon izbora koji su u Srbiji održani 17. decembra rekao je da su posmatrači obišli 21 biračko mesto, da su videli velike gužve ali nijednu nepravilnost.
"Videlo se da su ljudi želeli da izađu na izbore, videli smo porodice sa decom, duge redove, jedva smo ulazili na biračka mesta, ali nismo videli nijednu nepravilnost. Izbori su održani na maksimalno demokratski način i na visokom nivou", naglasio je Fjodorov a preneo portal "Novosti".
I Jurij Fjodorov i Dmitrij Vasilenko nalaze se u izveštaju o "1500 ratnih huškača" koji je sastavio Forum Slobodne Rusije.
Izveštaj sadrži imena ruskih javnih ličnosti, vojnih komandanata, članova parlamenta, propagandista, umetnika i sportista koji su javno govorili u prilog Putinovoj agresiji ili su direktno umešani u nju.
Forum Slobodne Rusije je konferencija ruske opozicije koja se održava dva puta godišnje a čiji su osnivači Gari Kasparov i Ivan Tjutrin, bivši izvršni direktor ruskog demokratskog pokreta Solidarnost.
Među posmatračima i predstavnici ruske Centralne izborne komisije
Izbore u Srbiji kao članovi delegacije ruske Centralne izborne komisije (CIK) pratili su Pavel Andrejev Ljudmila Markina.
U izjavama nakon izbora oni su ocenili da na biračkim mestima nije bilo incidenata a da je glavni problem, kako se izrazio, uplitanje zapadnih NVO u izbore kao i ograničavanje aktivnog biračkog prava Srba koji žive na Kosovu.
Pavel Andrejev je član ruske centralne izborne komisije Ruske Federacije od marta 2021. Karijeru je započeo kao šef britanskog biroa "Ria Novosti". Kao diplomata radio je u ambasadi Rusije u Londonu, bio je pomoćnik zvaničnog portparola Ministarstva spoljnih poslova.
Tokom njegovog mandata, ruski CIK je organizovao nelegalne referendume 2022. godine, kao i izbore u septembru 2023. godine, u okupiranim delovima Ukrajine, pokušavajući tako da legitimiše rusku invaziju na te krajeve.
I Pavel Andrejev i Ljudmila Markina, druga predstavnica ruskog CIK-a, nalaze se na sankcijama SAD, EU, Australije, Novog Zelanda i Ukrajine.
Posmatrači iz Belorusije i Tadžikistana
Izbore su posmatrali senator iz Tadžikistana Šarif Hakim Zoda i senator Belorusije Igor Gedič.
Uoči izbora 17. decembra Gedič je kao posmatrač izbora održao nekoliko sastanka u Beogradu, pokazuju njegove objave na društvenoj mreži Fejsbuk.
U Srbiji se sastao sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, predsednikom Narodne skupštine Vladimirom Orlićem i predsednikom Republičke izborne komisije Vladimirom Dimitrijevićem.
Na svom Fejsbuk nalogu citirao je predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji je, kako Gedič navodi, povodom pokušaja mešanja u izbornu kampanju evropskih zemalja i organizacija rekao: "Oni misle da će pobediti, neće".
Gedič je istakao i da je u posmatračkoj misiji u Srbiji po nalogu Natalije Ivanove Kočanove, predsednice Saveta Republike Belorusije. Kočanova je takođe na međunarodnim sankcijama.
2020. godine kao šefica kabineta za predizbornu kampanju predsednika Aleksandra Lukašenka, javno je branila represiju nad demonstrantima koji su u avgustu 2020. pozivali na njegovu ostavku nakon osporavnih izbora.
Šta je ZND?
Zajednica nezavisnih država (ZND) je regionalna međuvladina organizacija u Evroaziji. Osnovana je nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991. Kao navode u svojim dokumentima Zajednica služi da podstiče saradnju u ekonomskim, političkim i vojnim poslovima, a ima i ovlašćenja koja se odnose na koordinaciju trgovine, finansija, zakonodavstva i bezbednosti, uključujući prevenciju prekograničnog kriminala.
Formirana je u decembru 1991. kroz ugovor između Belorusije, Rusije i Ukrajine, a trebalo je da je čine sve bivše republike Sovjetskog Saveza (SSSR).
Baltičke države (Estonija, Letonija i Litvanija), odlučile su da ne učestvuju. Gruzija je povukla svoje članstvo 2008. nakon rusko-gruzijskog rata. Ukrajina je formalno istupila 2018. godine, iako je prestala da učestvuje u organizaciji mnogo ranije.
Nakon ruske invazije na Ukrajinu od 24. februara 2022. godine, Moldavija je izrazila nameru da se postepeno povlači iz institucionalnog okvira ZND.
Posle svega, kao stalne članice ZND danas su Jermenija, Azerbejdžan, Kirgistan, Kazakstan, Uzbekistan, Tadžikistan, Belorusija i Rusija.
O izborima u zemljama ZND
Poslednji put građani Rusije su na birališta izašli 2021. godine, kada su glasali na parlamentarnim izborima. Pobedu je tada odnela Jedinstvena Rusija, stranka ruskog predsednika Vladimira Putina.
Iako su ruske vlasti saopštile da je izborni dan protekao "bez većih nepravilnosti", nezavisna grupa za posmatranje izbora Golos saopštila je da je zabeležila više od 4.500 izveštaja o nepravilnostima.
Ovu nevladinu grupu su inače ruske institucije označile kao "stranu agenturu".
Izbore je obeležilo i odsustvo posmatrača iz Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) prvi put od 1993. godine. Oni su odbili da pošalju svoju misiju zbog, kako su objasnili, ograničenja koja su nametnule ruske vlasti.
Naime, Rusija je insistirala na ograničavanju broja posmatrača bez, kako je saopštio OEBS, "ikakvih jasnih ograničenja u vezi sa pandemijom" korona virua koja je u to vreme bila aktuelna.
Predsednički izbori u Rusiji bili su održani 2018. godine. Misija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) posmatrala je izbore i u izveštaju navela da je izbore obeležila visoka izlaznost, ali i "ograničenja osnovnih sloboda okupljanja, udruživanja i izražavanja, kao i registracije kandidata", što je rezultiralo "nedostatkom istinske konkurencije".
Izbore u Belorusiji već godinama zapadne vlade i posmatrači smatraju nepoštenim i neslobodnim. Predsedničke izbore, održane 2020. godine, nisu pratili posmatrači ODIHR-a, zbog toga što je poziv beloruskih vlasti stigao "prekasno".
Na izborima, koje beloruska opozicija smatra nelegalnim i pokradenim, šesti predsednički mandat je osvojio Aleksandar Lukašenko, koji vlada ovom zemljom bivšeg SSSR-a od 1994. godine. Prema izveštajima domaćih posmatrača, predizbornu kampanju su obeležila hapšenja i pritvaranja opozicionih političara i aktivista.
Posmatrači ODIHR-a pratili su vanredne parlamentarne izbore u Belorusiji 2019. godine, ocenivši da su protekli mirno, ali da "nisu ispunili važne međunarodne standarde za demokratske izbore".
Međunarodna misija je tada zabeležila da je predizbornu kampanju karakterisalo "opšte zanemarivanje osnovnih sloboda okupljanja, udruživanja i izražavanja", kao i da je "suviše restriktivan proces registracije sprečio učešće opozicije".
U Tadžikistanu su 2020. godine u razmaku od nekoliko meseci održani parlamentarni i predsednički izbori.
U oktobru su održani predsednički izbori koji su, prema oceni ODIHR-a, organizovani u okruženju pod čvrstom kontrolom državnih organa i koje karakterišu dugotrajna ograničenja osnovnih prava i sloboda, uključujući slobodu udruživanja, okupljanja, izražavanja, medija, kao i uz uznemiravanje i zastrašivanje opozicionih glasova.
ODIHR u izveštaju navodi i da su izbornom procesu nedostajali kredibilitet i transparentnost kako u predizbornoj kampanji tako i na dan izbora.
Ko je sve posmatrao izbore u Srbiji?
Vanredne parlamentarne izbore u Srbiji pratilo je 5.587 domaćih i stranih posmatrača. Među stranim posmatračima bili su posmatračka misija Kancelarije OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), Međunarodna fondacija za izborne sisteme, te Parlamentarna skupština OEBS-a.
Izbore su pratili i predstavnici Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, Delegacije Evropske unije u Srbiji, Evropskog parlamenta, zatim ambasade Norveške, Švajcarske i Holandije. Izborni proces kontrolisali su i posmatrači iz Ruske Federacije, Belorusije i Tadžikistana kao predstavnici Posmatračke misije Interparlamentarne skupštine Zajednice nezavisnih država.
Facebook Forum