"Evropska unija želi da računa na sve zemlje kandidate kao na pouzdane evropske partnere u zajedničkim principima, vrednostima i bezbednosti", rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) portparol Evropske unije Peter Stano.
Srbija se prethodno nije usaglasila sa izjavom EU o smrti ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog i sankcijama Rusiji zbog okupacije ukrajinskog poluostrva Krim.
"Izjava o Navljanom odnosila se upravo na vrednosti i principe jer se radilo o iznenadnoj smrti političkog zatvorenika kao rezultat odnosa državnih organa prema njemu", naveo je Stano.
On podseća da su države članice EU u decembru ponovile snažna očekivanja da Srbija pojača napore ka potpunom usklađivanju sa stavovima zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU i sa restriktivnim merama.
"Uključujući i prema Rusiji i Belorusiji, kao pitanje najvećeg prioriteta", dodao je Stano.
Srbija se do sada nije uskladila ni sa jednom restriktivnom merom niti deklaracijom protiv Rusije koje EU donosi od početka agresije protiv Ukrajine.
Sada se nije pridružila ni izjavi EU u kojoj je navedeno da krajnju odgovornost za smrt Navaljnog snosi predsednik Rusije Vladimir Putin i ruske vlasti.
Izvori iz EU rekli su nezvanično za RSE da mnogo govori o stavu i prirodi aktuelnog rukovodstva u Beogradu to što im predstavlja problem da podele gnev zbog iznenadne smrti političkog zatvorenika i pozovu na nezavisnu i transparentnu istragu.
Šta kažu vlasti Srbije?
Upitan za izjavu EU o Navaljnom, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da nije upoznat sa time da se Srbija nije usaglasila.
Ali je dodao da se do sada po takvim pitanjima nije usaglašavala.
"Iznenadilo bi me da je drugačije", rekao je Vučić u Tirani gde je učestvovao na samitu "Ukrajina – Jugoistočna Evropa".
Takođe je izjavio da ne misli da je neusaglašavanje Srbije sa tom izjavom "velika tragedija".
"Ja mislim da je veoma važno da Srbija pažljivo računa, vodi politiku svoju, samostalnu, nezavisnu i da procenjuje od slučaja do slučaja", naveo je Vučić.
Aleksej Navaljani, ruski opozicionar i žestoki kritičar ruskog predsednika Vladimir Putina sahranjen je u Moskvi 1. marta uz veliko prisustvo policije, koja je sprečavala desetine hiljada pristalica da se približe.
Umro je 16. februara u sibirskoj kaznenoj koloniji pod nerazjašnjenim okolnostima.
Vest o njegovoj smrti objavljena je posle godina zatočeništva tokom kojih je proveo više od 300 dana u samicama i uz uskraćivanja medicinske nege.
Kremlj negira umešanost države u smrt Navaljnog.
Upozorenja iz EU Srbiji
Nakon poziva Srbiji da uskladi svoju spoljnu politiku, iz EU su počela da stižu i upozorenja.
"Jasno je da postoji posledica zbog neusaglašavanja sa stavovima EU, jer je to osnovni uslov da bi država postala članica EU", poručio je 1. marta portparol Evropske komisije Erik Mamer (Eric Mammer).
Država kandidat za članstvo u EU ima obavezu postepenog usklađivanja sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU do trenutka prijema u članstvo.
Međutim, nakon ruske invazije na Ukrajinu započete u februaru 2022. evropski partneri pozivaju Srbiju da se pridruži sankcijama Rusiji.
Evropski parlament je 29. februara usvojio Rezoluciju u kojoj se navodi da zemlje kandidate treba ocenjivati i na osnovu usklađenosti sa spoljnom politikom EU.
Tim dokumentom se Srbija poziva da "hitno učini isto", posebno s obzirom na to da je ona jedna od "retkih evropskih zemalja koje još nisu usklađene sa sankcijama koje su uvedene kao odgovor na rusku agresiju na Ukrajinu.
U istom danu je saopšteno da se Srbija nije uskladila sa odlukom EU da produži sankcije protiv Rusije zbog okupacije Krima.
Restriktivne mere Brisela sa kojima se nije uskladila Srbija odnose se na ruske postupke koji destabilizuju situaciju u Ukrajini, a koji datiraju od 2014. godine i redovno se produžavaju.
Srbija se usaglasila sa više deklaracija Ujedinjenih nacija kojima se podržava teritorijalni integritet Ukrajine, ali odbija da za njegovo narušavanje uvede sankcije Moskvi.
Može li biti posledica?
Neuvođenje sankcija Rusiji vlasti u Beogradu objašnjavaju tradicionalno prijateljskim odnosima sa Rusijom, zavisnošću u snabdevanju gasom i podrškom u protivljenju nezavisnosti Kosova.
Ministarstvo za evropske integracije i Ministarstvo spoljnih poslova Srbije nisu odgovorili na upit RSE o posledicama neusklađivanja sa EU.
Kurt Basener (Bassuener) iz Saveta za politiku demokratizacije sa sedištem u Berlinu, ocenio je za RSE da predsednik Srbije neusaglašavanjem u vezi sa smrću Navaljnog i sankcijama šalje poruku da "nije pouzdan partner EU i Zapadu".
Basener je ocenio da je Vučić uveren da neće snositi nikakve posledice i da očekuje da će mu ishod predstojećih izbora u SAD i Evropi pomoći da dodatno ojača.
"Dolazi i mađarsko predsedavanje EU. Ne vidi razloga da u bilo čemu popušta, ako uopšte oseća pritisak", smatra Basener.
Na drugoj strani, Jelica Minić predsednica nevladinog Evropskog pokreta u Srbiji navela je za RSE da je politička osuda Srbije već na delu.
"Nema više poverenja i podrške koja je, bar na funkcionalnom nivou, do sada postojala. Zastoj u pregovorima sa EU je već na delu, a može se obustaviti i finansijska pomoć, što bi bio težak udarac", rekla je.
Srbija od decembra 2021. nije otvorila nijedan klaster u pregovorima o pridruživanju EU. Prema izjavama zvaničnika EU razlog je neusklađivanje sa spoljnom politikom, pre svega sankcijama protiv Rusije.
Minić ocenjuje da EU traži strategiju i odmerava rizike.
"Relativno održiva pozicija Srbije u njenoj dvosmislenoj predpristupnoj politici ka EU izgleda da nije više održiva", smatra ona.
Kurt Basener iz Saveta za politiku demokratizacije, međutim, smatra da "nema očiglednog odgovora na horizontu".
"EU je predugo tolerisala Vučićevu politiku – trgujući uništavanjem srpskih demokratskih institucija i izgradnjom biračkog tela za Rusiju i Kinu, geopolitičke i vrednosne protivnike EU, u uzaludnoj nadi da će Vučić́ postići napredak u odnosima sa Kosovom", rekao je.
Od Srbije se očekuje da sa Kosovom postigne pravno obavezujući sporazum u dijalogu o normalizaciji odnosa sa Kosovom čiju nezavisnost ne priznaje.
Bez sankcija u deklaraciji iz Tirane
Sankcije Rusiji nisu se našle u deklaraciji usvojenoj 28. februara na samitu "Ukrajina-Jugoistočna Evropa" u Tirani.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio da je to bio zahtev Srbije.
Jelica Minić iz Evropskog pokreta u Srbiji navela je za RSE da je tokom samita Srbija "branila Rusiju" od teških kvalifikacija u završnoj deklaraciji u čemu je, kaže, bila usamljena.
"Ali su u tekstu ostali borba protiv dezinformacija, lažnih vesti i hibridnog rata samo bez imenovanja njihovog izvora, a svi znaju na koga se to odnosi", dodala je.
U deklaraciji od 12 tačaka učesnici su poručili da ruska vojna agresija na Ukrajinu ostaje najveća pretnja evropskoj sigurnosti.
Države učesnice su se obavezale da će nastaviti da podržavaju Ukrajinu za pobedu u ratu protiv Rusije.
"Takođe su se obavezale da podrže osudu ratnih zločina (Rusije) u procesima koje vode Glavno tužilaštvo Ukrajine i Međunarodni sud za ratne zločine", podseća Minić.
Najviše neusaglašavanja u vezi sa ratom u Ukrajini
Srbija je u 2023. godine nastavila sa istim obrascima usaglašavanja sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU kao i 2022, kada je imala najgori rezultat od zemalja kandidata za članstvo u EU sa Zapadnog Balkana.
To je pokazao godišnji izveštaj o usaglašavanju Srbije sa spoljnopolitičkim deklaracijama i merama EU nevladinog ISAC Fonda (Centra za međunarodne i bezbednosne poslove).
ISAC precizira da je "manje intenzivan ritam" uvođenje novih paketa restriktivnih mera ka Rusiji pomogao Srbiji da poveća svoj procenat usaglašenosti sa 48 odsto iz 2022. na 54 procenta tokom prošle godine.
Evropska unija je tokom 2023. objavila 136 deklaracija za koje je pozvala kandidate i potencijalne kandidate da se usaglase. Srbije se usaglasila sa 72 deklaracije, dok se nije usaglasila sa njih 63.
Kada je reč o deklaracijama i merama sa kojima se Srbija nije usaglasila, 25 ih se odnosi na rat u Ukrajini, 14 na Iran, osam na globalni režim sankcija EU za ljudska prava, tri na Belorusiju, po dve su bile vezane za sankcije protiv Sirije, te okvirne mehanizme za restriktivne mere zbog terorističkih akata i sajber napada.
*Saradnja na tekstu: Jovana Krstić
Facebook Forum